Dok javnost i dalje čeka konkretne rezultate istrage tragedije na novosadskoj Železničkoj stanici, gde je urušavanje nadstrešnice odnelo 14 života, tužilaštvo i dalje ne daje nove informacije o tome dokle je stigla istraga. Uz to, ostavka ministra građevinarstva Gorana Vesića zasad je jedina politička posledica.

Novosadsko Više javno tužilaštvo poslednji put se oglasilo prošle sedmice. U saopštenju su naveli da su do sada saslušane 53 osobe, među kojima su i dosadašnji ministar građevinarstva, odgovorni u „Železnicama Srbije“ i „Infrastrukturi železnica Srbije“, kao i odgovorni za izvođenje radova.

Nepoznato je, međutim, da li je protiv nekoga od saslušanih pokrenut postupak.

Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) dokle se stiglo sa ovim slučajem, iz ove institucije nisu odgovorili do zaključenja teksta.

Tužilaštvo još na nivou indicija

Predrag Milovanović javni tužilac i član upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije kaže za RSE da je dobro što je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu usmerilo dobar deo svojih kapaciteta ka rešavanju ovog slučaja, ali napominje da je ta institucija trebalo bolje da komunicira sa javnošću.

„Žao mi je što tužilac licem i glasom nije istupio i više pojasnio javnosti u kom pravcu se kreće predistražni postupak, jer bi to i na njega samog i tužilaštvo smanjilo pritisak javnosti“, kaže Milovanović.

On kaže da je iz saopštenja VJT u Novom Sadu nejasno da li su ljudi koji su do sada saslušani u ovom slučaju, saslušani u svojstvu građanina ili u nekom drugom svojstvu. Još uvek je nepoznanica i ko će u eventualnom nastavku postupka dobiti procesno svojstvo osumnjičenog ili svedoka.

„Ako smo u fazi prikupljanja potrebnih obaveštenja, Tužilaštvo je još uvek na nivou indicija i podozrenja“, kaže Milovanović.

On napominje da razume zebnju dela javnosti da li će odgovorni za nesreću biti procesuirani, ali napominje da je reč o izuzetno kompleksnom predmetu koji zahteva dosta vremena da se svi aspekti i akteri ispitaju.

„Ovde se đavo krije u detaljima, tačnije u obilju materijalne dokumentacije. Pretpostavljam da se iz projekta rekonstrukcije, te crteža i pratećih akata, mogu videti potpisi lica koja su učestvovala u tome i kasnije u nadzoru. Pretpostavljam da će se tužilac u konkretnom slučaju baviti utvrđivanjem radnji činjenja i pre svega radnji propuštanja odgovornih lica“, kaže Milovanović.

Železnička stanica u Novom Sadu svečano je otvorena u julu 2024. godine, nakon trogodišnje rekonstrukcije.

Izvođač radova bio je kineski konzorcijum CRIC&CCCC („China Railway International Co.Ltd“ i „China Communications Construction Company Ltd“), dok je za stručni nadzor bilo angažovano šest kompanija iz Srbije i Mađarske.

U javno dostupnim dokumentima državnih institucija u Srbiji nije moguće pronaći da Železnička stanica ima upotrebnu dozvolu koja se, prema zakonu, izdaje nakon što se obavi tehnički pregled i utvrdi da je objekat bezbedan za upotrebu.

Politička odgovornost

Danima nakon novosadske tragedije, deo javnosti i opozicione partije traže i političku odgovornost. Na protestu koji je 11. novembra održan u Beogradu, pročitani su zahtevi među kojima su ostavka premijera Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.

Traži se i objavljivanje svih tajnih ugovora u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, hitno hapšenje svih odgovornih. Jedan od zahteva je i kontrola svih infrastrukturnih projekata koji su započeti i realizovani u poslednjih deset godina.

Do sada je pred javnost sa ostavkom izašao jedan ministar – Goran Vesić koji je od 2022. godine vodio resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Upravo je Vesić, uz gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i pokrajinsku premijerku Maju Gojković, bio na svečanom otvaranju rekonstruisane Železničke stanice, u julu 2024. godine.

Vesić, inače funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, na konferenciji za medije 4. novembra rekao je da ostavku podnosi „kao odgovoran čovek“, ali da ne prihvata krivicu za nesreću.

„Ostavka jednog ministra po dimenzijama ove tragedije, po mom sudu, nije dovoljna“, kaže za Radio Slobodna Evropa politikolog iz Novog Sada Jovan Komšić.

Prema njegovim rečima, može se očekivati da u narednim dana još neko ode sa funkcije, ali ne veruje da će to bitno promeniti sastav Vlade Srbije.

„Moguće je da to bude neko iz upravljačke nomenklature u ‘Železnicama Srbije'“, smatra Komšić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. novembra da „moli“ tužioca koji vodi slučaj urušavanja nadstrešnice da „nastavi da vredno radi“.

On je u izjavi za RTS kazao i da vlast mora da pokaže odgovornost, i da „neki ljudi“ nisu podneli ostavke pre protesta opozicije u Beogradu 11. novembra da ne bi izgledalo da je to urađeno pod pritiskom javnosti.

„Evo vam sada prilike, pa pokažite moralnu i političku odgovornost“, rekao je Vučić.

Za Jovana Komšića ovakav narativ predsednika Srbije i čoveka koji zapravo donosi sve političke odluke u zemlji nije iznenađenje.

„U celoj toj priči on ne želi da dozvoli da se u javnosti stekne utisak da je vlast prinuđena na nešto, već da čini to saglasno svojoj strategiji“, kaže Komšić.

Ranije se oglasio i premijer Srbije Miloš Vučević koji je rekao da očekuje da u narednim danima još neki ljudi snose političku odgovornost za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Opozicione grupe koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini najavile su da će tražiti sednicu na kojoj će se raspravljati o opozivu vlade. Jovan Komšić smatra da je dobar potez opozicije da raspravu o ovoj temi vrati u institucije.

„Bez obzira na to što je izvesno da predlog opozicije neće dobiti većinu na glasanju, i te kako je bitno da se to pitanje otvori pred javnosti do koje opozicija može da dođe jedino posredstvom prenosa skupštinskih sednica na Javnom servisu“, smatra Komšić.

Parlamentarna opozicija je i ranije tražila da se u Skupštini raspravlja o temama važnim za javnost u Srbiji, poput oživljavanja projekta „Jadar“ koji podrazumeva eksploataciju litijuma, čime se u opasnost dovodi životna sredina na zapadu zemlje.

Međutim, skupštinska većina okupljena oko Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije nije prihvatila predlog opozicije kojim se traži zakonska zabrana eksploatacije litijuma u zemlji.