Foto: Pixabay –

Sjedinjene Države su u sredu uvele sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz desetina različitih zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.

Prema saopštenju Sekretarijata za finansije, Srpska firma Ventrade DOO iz Subotice povezana je sa kompanijom Promsvyazradio iz Rusije. Kako se navodi, Ventrade je izvozio radio uređaje vojne klase ruskoj firmi Promsvyazradio koja proizvodi opremu za radio emitovanje, a uvozi i tehnologiju dvostruke namene visokog prioriteta u Rusiju.

Kompanija iz Srbije je označena za sankcije na osnovu izvršne uredbe američke vlade (E.O. 14024), zato što je pružala finansijsku, materijalnu i tehnološku podršku ruskoj kompaniji Promsvyazradio, ili joj pak slala robu i usluge.

Prema podacima iz Registra poslovnih subjekata Srbije, firma Ventrade je osnovana 6. aprila 2022. godine, manje od dva mjeseca nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, sa 120.000 dinara osnivačkog kapitala. Firmu je osnovala i bila joj direktorica mađarska državljanka Renata Meznerics.

Od jula 2023. godine, kao direktor i osnivač firme je upisan Zsolt Lajgut, takođe državljanin Mađarske.

Prema pisanju RSE, koji je analizirao komericijalnu bazu sa detaljima o međunarodnoj trgovini Sinoimex, Ventrade je u periodu od septembra 2022. godine do juna 2023. godine kompaniji Promsvyazradio prodao robu u vrednosti od oko 529.000 evra.

Roba je reeksportovana za Rusiju preko Nemačke u vrednosti od oko 310.000 evra, zatim Malezije vrednosti od oko 183.000 evra i u ukupnoj vrednosti od 35.000 evra u pošiljkama iz Austrije, Kine i Meksika, navodi se u tekstu RSE, uz napomenu da je poslovanje kompanije Ventrade blokirano u 2023. godini.

Takođe je sankcionisana crnogorska kompanija Društvo Sa Ogranicenom Odgovornoscu International Business Corporation Bar (IBC) u vlasništvu ruskog državljanina Sergeja Kokoreva zbog izvoza vojne opreme iz Crne Gore u Rusiju.

Kako se navodi u saopštenju, Kokorev je svoju kompaniju koristio za pretovar mašinskih centara i kugličnih ležajeva evropskog porekla za korisnike u Rusiji, među kojima je kompanija AMS Tekhnika koja učestvuje u velikoproodajnoj distribuciji industrijske mašinerije i opreme.

„SAD neće tolerisati izbegavanje sankcija Rusiji“

Od pomenutih 400 pojedinaca i kompanija, Sekretarijat za finansije je sankcionisao 274 kompanije i pojedinca, dok je Stejt department uveo sankcije za više od 120, a Sekretarijat za trgovinu dodao još 40 kompanija i istraživačkih institucija listi onih koji će snositi trgovinske posledice zbog navodne podrške ruskoj vojsci.

Potez američke vlade je do sada najveća akcija da se suzbije izbegavanje sankcija preko trećih zemalja, rekao je za Rojters jedan zvaničnik Stejt departmenta. Sankcijama su obuhvaćene desetine kompanija iz Kine, Hong Konga i Indije, što je najveći do sada broj obuhvaćen istim paketom sankcija, dodao je taj zvaničnik.

Merama su takođe pogođene kompanije i pojedinci u Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Tajlandu, Maleziji, Švajcarskoj i drugim zemljama.

Sankcije su signal da će SAD nastaviti da reaguju na izbegavanje sankcija uvedenih Moskvi zbog invazije na Ukrajinu u kojoj su ubijene ili ranjene hiljade ljudi i uništeni celi gradovi.

„Ovo treba da pošalje ozbiljnu poruku vladama i privatnim sektorima tih zemalja da je vlada SAD rešena da odgovori na izbegavanje sankcija Rusiji i nastaviti da vrši pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini“, rekao je zvaničnik.

„SAD i saveznici će nastaviti da preduzimaju odlučne korake širom planete da zaustave protok ključne robe i tehnologija koje su Rusiji potrebne da bi vodila svoj ilegalni i nemoralni rat protiv Ukrajine“, saopštio je zamenik sekretarijata za finansije Vali Adejemo.

SAD su više puta upozoravale da se Rusija ne snabdeva naprednim komponentama koje uključuju mikroelektroniku za koju Amerika i Evropska unija veruju da se koriste u ruskom ratu protiv Ukrajine.

Zvaničnik Stejt departmenta rekao je da je povećan izvoz takve robe iz Indije u Rusiju. Drugi zvaničnik je, za to vreme, u utorak rekao za Rojters da više od 70% robe visokog prioriteta koja stiže u Rusiju potiče iz Kine, a procenjuje se da je vrednost te robe od početka rata bila 22 milijarde dolara.