Читаоница наше библиотеке већ је постала и те како препознатљив амбијент у којем се велики број наших суграђана свих генерација окупља због мудре ријечи и лијепог стиха.

Овога пута угостили смо Наода Вуковића чије је поетско стваралаштво оставило снажан утисак на пристуну публику.

„Исток Восток мени исто: изабране и нове пјесме“ у издању Удружења књижевника Црне Горе, посљедња је у низу Наодових збирки који је, иако храбро гази десету деценију живота, синоћ по први пут био гост у нашем граду. И како то рече наш пјесник Рајко Палибрк, ако је Тара била граница, вечерас смо је премостили.

О књижевном опусу Наода Вуковића, поред Рајка Палибрка који је имао и улогу модератора, говорили су и пјесници Драгутин Будо Новосел и Миленко Јовић, док су струне народног гуслара Исака Симићевића цијелом догађају дале још већу и узвишенију ноту.

Пјесникиња Милица Краљ је, још раније, за Наодову поезију истакла да она освјетљава један присан и познат свијет, и један живот који није улудо потрошен, већ сачуван у сваком слогу, у сваком стиху којим вибрирају његови исповједни, меланхолично-носталгични тонови.

С друге стране, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Новица Ђурић, поручио је да нема писца у коме није заиграло срце завичајца, те да је ова књига један јаук, бол и крик њега и његовог завичаја, и свих оних емоција које је он као човјек који је сазријевао уз поезију, уз литературу носио у себи.

Будо Новосел је, поред осталог, истакао да стихови Наода Вуковића не могу ниједног читаоца да оставе равнодушним, а да је то заиста тако он се потрудио да кроз подробну анализу и тумачење Наодових стихова представи пјеснички аутопортрет Наода Вуковића, његове мотиве, идеје и запажања – у чему је и успио.

Миленко Јовић је нагласио да је свој пјеснички наум кроз сатирично-озбиљно казивање Наод Вуковић и остварио. Остаје нама, додаје он, који, не без узбуђења, читамо његове поруке, да се замислимо или не замислимо.

Животни пут Наода Вуковића је заиста садржајан. Он је рођен 1932. године у селу Меруља код Жабљака. Основну школу завршио је у Новаковићима, нижу гимназију у Пљевљима и Никшићу, Средњу техничку школу у Титограду, Вишу педагошку школу у Крагујевцу и Економски факултет у данашњој Подгорици. Већи дио радног вијека провео је као просвјетни радник, а посљедњих петнаестак година радио је у привредним организацијама. Објавио је више радова из просвјетне струке. Вуковић пише прозу и поезију. Аутор је збирки поезије „Вријеме земно“, „Кроз године прошле многе“, „Док вјетрови ковитлају“, „Исток Восток мени исто“. Објавио је и романе „Малиша“, „Кошмар“, „Тамо гдје богови сањају“, као и збирку приповједака „Трепети прошлости“. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, Књижевне заједнице Југославије, и књижевног клуба Жабљак чији је и предсједник. Добитник је више признања. Редовни је члан Матице Српске.