Поштовани, председниче Општине Пљевља, Извршни директоре Рудника угља „Пљевља“, председниче Борда директора Рудника угља „Пљевља“, г. Потпара доскорашњи извршни директоре Рудника угља „Пљевља, (РУ ПВ),
поштовани руководиоци производних организационих целина, пратећих служби: набавке, продаје, маркетинга, финансија, кадровсских послова… и других (пратећих) служби који чине ланац вредности познатији под називом Рудник угља „Пљевља“; познато/признато предузеће – примарни субјект у рударскоенергетском систему Републике Црне Горе ЧЕСТИТАМ ВАМ ДАН РУДАРА.

О стратегијској важности Рудника угља „Пљевља“ сувишно је говорити, у овом тренутку/овим поводом.

Рудник угља „Пљевља“ је био и остао симбол препознатљивости Пљеваља на регионалној и глобалној мапи света – мотор развоја Пљеваља и Црне Горе. Они који дуже памте знају да је ( РУ ПВ), пласирао угаљ и на друга тржишта бивше (СФРЈ), Републику Србију, највише.

Сетимо се Стоваришта (РУ ПВ), у Пријепољу, својеврсне ризнице црног злата, које се допремало железницом до већих потроашача пљеваљског угља као што су: „Енергетика“ Холдинг „Застава“ у Крагујевцу која је грејала Фабричке погоне, додатно, и део града, путем топлана.

Значајне количине пљеваљског угља куповоле су познате трговинске куће, сектор огрева, као што су: „Копаоник“ Београд, „Огрев“ Београд, Шумадијапромет „Топола“/Крагујевац, „Јастребац“ Ниш (кооперација: пумпе за избацивање воде/угаљ), Термоелектрана „Свилајнац „. Некадашњи „Технопромет“ Београд.

Кроз допунске канале промета угаљ се продавао и „Челику“ Београд, „Металсервису“ Београд, (представништво) У Крагујевцу. Пљеваљско црно „злато“ сијало је и са стоваришта “ Гуча“ из Гуче/Драгачево.

Широк је списак предузећа из Србије која су продавала пљевањско „злато“. Широка је била трговинска мрежа која је нудила пљеваљски угаљ. Ако сам неког изоставио, нисам намерно, нека ми опросте,.

На крају, али не и по важности. Не могу а да не поменем да је и моја маленкост била хроничар рада/развоја (РУ ПВ). А ево и како: Оснивањем Стоваришта у Пријепољу/Коловрату понуђено ми је радно место: шеф стоваришта. Након тога био сам примљен за шефа набавке у ООУ-у „Промет“ Рудника угља „Пљевља“ (директор, поч. Божо Терзић, секретар поч. Бранко Дајевић). Решење стамбеног питања на локације Гаговића имање је било на видику. (Познат ми је био и стан/ламела).
Са сјетом и данас бацим поглед на зграду, када сам у завичају. Истина, само недељу дана сам ишао на посао… Путеви Господњег су чудни. Нисам остао у Руднику Угља „Пљевља“. Разлог, мог одласка из (РУ ПВ), је избор за асистента на Универзитету у Нишу.

Иако нисам остао да живим у Пљевљима Рудник угља, људе које сам упознао носим у скривеним нишама моје душе. И да не заборавим, касније, био сам и спољни сарадник (РУ ПВ).

Један сам од оцењивача исплативости подизања Фабрике кочионих облога у Руднику угља „Пљевља“- допунски програм, на локалитету „Вага“ (стара), иза Поште. О овом пројекту постоје писани трагови (документи), које сам доставио извршном директору и председнику Борда директора (РУ ПВ), у претходном сазиву. Пројекат је испред Рудник угља „Пљевља“, водио Ђорђије Џуверовић, дипл, инг, машинства, тада, на функцији директора развоја. (Видети: Документацију у прилогу).

Зашто није заживео пројекат? Функција с више непознатих!!!? Прошлост се може „критиковати“, али, не може поправљати!

Завичају смо трајни дужници!?

Зов завичаја ме мами: тако да сам познајући (РУ ПВ), с једне стране, и да сам се бавио економиком енергетике – ресурсном економијом, еколошком економијом (стандардима ИСО 14000, еко знаком, еко етикетама, еко паковањем, ЦЕ-знаком, ИСО 9000, ИСО 26000, ИСО 27000…
На основу мог „скромног“ знања/сазнања рударстава/енергетике…екологије – еколошке економије – хуманог развоја привреде и друштва (радне и животне средине… написао сам стручни прилог на тему „Зелена економија – Концепт одрживог развоја привреде Пљеваља. Потрудимо се да је заштитимо! Не мери се привредни развој тонама ископаног угља, већ еколошки здравом радном и животном средином. Ако је почетком 20. века као симбол препознатљивости привредног развоја једног краја (националне привреде), коришћена разгледница с великим фабричким димњаком из које куља дим, данас се нико не би усудио, да такву разгледницу, ни помисли, да штампа.
Ако је тако: Отвара се питање шта је с Пљевљима-мојим завичајем: 1) Где се налази привреда Пљевља? 2) У ком правцу жели да иде привреда Пљеваља? С којим ресурсима и где жели да иде (развија) привреда Пљеваља?

Ускоро ће и зима: Како ћемо се грејати? Како ћемо дисати? Ко ће сносити трошкове лечења? Да не говорим о другим нематеријалним вредностима – Човеку који је испред и изнад свих материјалних и други вредности. „Човек како то гордо звучи“ (М: Г).

До тада чекајући Годоа?

Срдачан поздрав,

С поштовањем.

Емеритус професор др Сретен Ћузовић Отило

Члан председништва Научног друштва економисат Сбије (НДЕС)

Прилог: „Зелена економија – концепт одрживог развоја привреде Пљеваља“

https://www.pvinformer.me/zelena-ekonomija-koncept-odrzivog-razvoja-opstine-pljevlja/