– Kada DPS hoće nekoga da diskvalifikuje i onda drže do sebe. Oni recimo ne „namažu“ odbjeglog onim čime se ljudi ne mažu, neee! DPS svoje preletače ali i one koji im inače smetaju javno namaže sobom, svojom negdašnjom bojom, oktroišu ga bivšom članskom kartom i sa njim ili njom je gotovo, napisao je na Fejsbuku lider Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović.

Začudna je, ističe on, ta snaga partijskog autoriteta koji je istovremeno i ponos i stid.

– Isti čovjek, tako, u par dana može biti nosilac partijske spomenice sa ukrštenim mačevima i balega sa raskrštenom spomenicom. Dok si unutra ti si drug, brat, za dom i partiju spreman, vitez ovalnog stola, pa i bez stolice, ali kada izađeš vani, na čisti vazduh, postaješ izdajnik partijske jame koja ne osjeća decenijama potrebu za provjetravanjem, naveo je Danilović.

Ipak, tvrdi on, nije isti tretman svih koji se usude da ih napuste – izuzeci su ili unaprijed dogovoreni, ili se o onima koji ih dobro poznaju ne govori uopšte?

– DPS, recimo, ne upire prstom ni u koga od onih koji su otišli u drugu stranku na čelu sa Duškom Markovićem? Tajac! Da je, pak, Duško Sveto, da nije iz Mojkovca nego iz Budve objašnjavali bi do ludila da ga je Kupio Vučić ili zaveo Porfirije? Neeee, Duško je zaštićen od partijsko-komitske stigme jer je mnoge od današnjih nepokolebljivih boraca za jednopartijsku Crnu Goru dovukao za uši u DPS. Njega ne mažu prozivanjem jer se plaše nečega što je gore od „namazivanja“ one vrste. Narod bi rekao; pokrij se ušima i ćuti, istakao je lider Ujedinjene, pa zaključio:

„U vrijeme kolere najbolje su prolazili pustolovi koji su, navodno bolesni, upadali u vlastelinske domove istjerujući vani one što su se izlovali debelim zidovima i samodovoljnošću. Poklič ‘kužan sam’ bio je garancija uspjeha sve dok te kuga zaista ne sustigne, kada se to i desi onda si, dok traje, zaštićen zaraznom bolešću.“