Foto: Ilustracija –

Srpska pravoslavna crkva slavi danas Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Ovim danom završava se i petrovski post.

Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista. Zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.

Sveti apostol Petar bio je ribar po imenu Simeon. Kada je pošao za Gospodom, dobio je ime Petar. Prvi od učenika jasno je izrazio veru u Isusa. 

Posle silaska Svetoga Duha, kao propovednik Jevanđelja, posle samo jedne besede u Jerusalimu, obratio je u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji.

Činio je moćna čudesa. Po zapovesti cara Nerona, osuđen je na smrt. Smatrajući da je nedostojan da umre kao sin Božiji, tražio je da ga razapnu naopako.

Sveti apostol Pavle, rođen je kao Savle, iz Tarsa. Bio je farisej i gonitelj hrišćanstva. Kada mu se na putu za Damask javio Gospod, čudesno se preobratio. Na krštenju, dobio je ime Pavle, i postao apostol.

Propovedao je od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Posečen je u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Oba svetitelja pogubljena su u Rimu. Petar je raspet na krstu, ali glavom nadole jer je smatrao da je nedostojan da bude pogubljen na isti način kao njegov učitelj. Pavlu, rimskom državljaninu, istog dana odrubljena je glava.

Običaji i verovanja

Za Petrovdan se u narodu, vezuju mnoga verovanja i običaji.

Praznovanje Petrovdana započinje veče pre, kada se pale lile, buktinje od mlade kore divlje trešnje ili breze. Pale se na mestima gde se narod okuplja, na trgovima i raskršćima, simbolišući nekadašnje progone hrišćana.

Na taj način, priziva se dobro zdravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu.

Na Petrovdan se ne ide u polje, ne prežu se konji, ne počinju teški poljoprivredni radovi.

Postoji verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da od nove godine do danas ne bi trebalo jesti jabuke.

Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.

Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode.

Oko ovog praznika dozrevaju „petrovače“, stara, autohtona sorta ranih jabuka od kojih majke s decom prave petrovdanski kolač. 

Petrovdan je slava pekara i ribara, ali i slava mnogobrojnih porodica, česti su i vašari na današnji dan.

Po narodnom verovanju, Sveti Petar je sa Svetim Savom zamenio verige, pa se zato dešava da su na Savindan dani topli, a oko Petrovdana sveži.