Nakon što je grupa građana juče pokrenula peticiju kojom traže da Skupština Crne Gore pokrene donošenje Zakona o otvaranju dosijea i dokumenata civilnih i vojnih obavještajnih službi Crne Gore, ista se ekspresno našla na sajtu parlamenta.

Podnosilac peticije, advokat Nikola Angelovski u izjavi za Adria televiziju kaže da je otvaranje dosijea, iako se o tome ne govori, uslov za ulazak u Evropsku uniju.

„Uporno Savjet Evrope i Parlamentarna skupština Savjeta Evrope traže od Crne Gore da se otvore ta dokumenta. To je važno zato što je to suočavanje sa našom mračnom prošlošću i tim autoritativnim režimom i načinom na koji je vladao taj autoritativni režim. I naravno da se pridružimo i mi, kao što su uradile i ostale evropske zemlje, do datuma o kojem se govori toj porodici i da uđemo u zajednicu evropskih, civilizovanih naroda“, kaže Angelovski.

Angelovski navodi da je Crna Gora jedna od rijetkih bivših komunističkih država u Evropi koja nije u potpunosti pristupila procesu cjelovitog otvaranja dosijea i dokumenata civilnih i vojnih obavještajnih službi, dok su sada vodeće evropske zemlje uradile prije 35 godina.

„Želim da vas podsjetim da je svaka od tih država koja je ulazila u Evropsku uniju, jedan od uslova, naravno uz uslov potpune restitucije i obeštećenja svojih građana, bio je i uslov otvaranje tajnih dosijea“, ističe naš sagovornik.

Peticija je objavljena na sajtu Skupštine Crne Gore. Da bi se našla pred poslanicima crnogorskog parlamenta, potrebno je 6.000 potpisa.

„Rok je 60 dana otkad se to objavi. Nakon toga ćemo svi znati da li smo prikupili potpise ili nijesmo. Ako prikupimo potpise, peticija će dobiti formu Zakona, pa će poslanici moći da rade na tom Zakonu, a mi ćemo kao građani gledati kako oni to rade, kako se definišu ta zakonska rešenja u skladu sa predloženim modelom, a to je njemački model“, precizirao je Angelovski.

Prema njegovim riječima, ukoliko se donese Zakon o otvaranju dosijea dokumenata civilnih i vojnih obavještajnih službi Crne Gore, to bi pokrenulo donošenje nekih drugih važnih zakonskih rješenja.

„Ovo pitanja seže daleko u prošlost. A ta prošlost počinje negdje krajem Drugog svjetskog rata. To je od formiranja tih službi, od 13. maja 1944. do dana donošenja Zakona. Ovaj je zakon je bitan zato što je to uslov gdje će se nekim novim zakonskim rješenjima donijeti i Zakon o lustraciji, i Zakon o vetingu. A ovo su sve zakoni koji su donijele sve te države početkom devedesetih, i koje su sve to odradile a što mi nijesmo uradili, a što smo obavezni da uradimo i nakon čega mislim da će biti ispunjeni svi uslovi da uđemo u Evropsku uniju“, zaključuje Angelovski.  

Pomenutu peticiju možete pogledati OVDJE.