Foto: Pixabay –

Crna Gora je jedina zemlja u regionu u kojoj je posljednjih godina rastao broj zaposlenih koji rade prekovremeno. Zarija Pavićević iz Alternative kaže za portal Adria da većina radnika nedjeljno poklanja poslodavcu jedan dan “besplatnog” rada.

U prošloj godini 7,1 odsto zaposlenih u Evropskoj uniji radilo je prekovremeno na svom glavnom poslu, objavila je juče Al Jazeera podatke Eurostata.

Što se tiče regiona, Crna Gora je, navode, jedina u kojoj je rastao broj zaposlenih koji rade prekovremeno i neslavni je rekorder – 2011. godine prekovremeno je radilo 9,7 procenata zaposlenih, a 2020. (posljednji dostupni podaci) čak 12,1 odsto. Poređenja radi, u Hrvatskoj svega 3,8 odsto zaposlenih radi prekovremeno.

Pavićević ocjenjuje da institucije sistema koje treba da zaštite radnika i obaveza im je da obavljaju kontrole i, u skladu sa nadležnostima, kažnjavaju i procesuiraju na dalja postupanja – ne rade svoj posao.

“Želim da istaknem da su problemi sa prekovremenim satima i plaćanjem istih većinom zastupljeni u privatnom sektoru. U Zakonu o radu je jasno definisano da je na mjesečnom nivou 160 časova predviđeno radno vrijeme, što bi značilo da je na nedjeljnom nivou to pet radnih dana po osam časova ili u prevodu sedmično ukupno 40 sati”, ukazuje Pavićević.

“Kazne veoma niske pa poslodavci mogu sebi priuštiti da ih plaćaju bez ikakvih problema”

Alternativa Crna Gora, kaže, na dnevnom nivou ukazuje na nepravilnosti kroz prijave Upravi za inpekcijske poslove.

“Morao bih i pohvaliti sami rad Uprave, koja vrlo brzo izvršava inspekcijski nadzor i dostavlja inspekcijski nalaz. U većini slučajeva su naše prijave osnovane i konstatovane od strane nadležnih inspektora”, dodaje on.

Ono što je zabrinjavajuće, kaže, jeste da su kazne za takvu vrstu kršenja zakona veoma niske pa sami poslodavci mogu sebi priuštiti da ih plaćaju bez ikakvih problema.

“Prijeko nam je potrebno da se kazne uvećaju do nivoa da ni jedan jedini poslodavac ne pomisli više da krši zakon”, naglašava Pavićević.

On upozorava i da sa više aspekata privatni sektor postaje manje poželjan.

“A ne možemo i ne smijemo da se ne zapitamo da li je to ispravno iz jednog vrlo prostog razloga – ukoliko privatni sektor ne isplati svoje obaveze prema državi, javni sektor neće imati sredstava da isplati plate uhljebima na državnim jaslama, od kojih trećina zaposlenih i ne zna šta radi. Javni sektor na direktan način zavisi od privatnog i mnogo je bitno da se zakon poštuje i da radnici budu zadovoljni jer je samo zadovoljan radnik dobar radnik”, zaključuje Pavićević.