Поштовани грађани, имамо одговорност да се јавно огласимо поводом неистина и увреда које је Божидар Бајић, одборник у Скупштини општине Пљевља, на сједници одржаној 25. 4. 2024. године, изговорио на рачун нас запослених у Библиотеци. Након изостанка било каквог одговора на штрајкачке захтјеве које смо послали надлежним органима локалне управе, упозоравајући на низ незаконитих радњи које су од стране Бојане Ђачић и Савјета Библиотеке извршене у Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ у периоду од 14. децембра 2023. године, када није изгласан Програм рада те установе, па све до дана њеног именовања за директорицу, одборници скупштинске већине су чекали тренутак када нећемо бити у могућности да реагујемо, и на поменутој Сједници пустили провјереног политичког сензационалисту да покуша да одбрани оно што је неодбрањиво. На наша упозорења пљеваљској и широј црногорској јавности да се у Библиотеци увелико крши закон након неизгласавања Програма рада 14. децембра 2023. године, потом потписивања спорног Анекса 2 Уговора о раду, без претходно донесене одлуке на сједници Савјета, Анекса за који је инспекција утврдила да не повлачи правно дејство, Анекса у чијем састављању није учествовао правник из Библиотеке, што, чини се, Божидара Бајића посебно узнемирава, Анекса због кога је предсједник Савјета Библиотеке, коме је подметнуто потписивање, поднио оставку у априлу 2024, Божидар Бајић реагује на крајње непрофесионалан и злонамјеран начин, што не служи на част ни њему ни онима којима је то био једини избор да истину о дешавањима у Библиотеци покушају заобићи на овај начин. 

Наиме, Отворено писмо, које је потписало шест стручних лица из области библиотекарства, са звањима и лиценцама са којима могу да раде на најсавременијим библиотечким пословима код нас и у свијету, а у коме су упозорили на низ незаконитих радњи које је Бојана Ђачић урадила уз прећутну подршку Савјета, персона која, до свог политичког постављења никада није присуствовала било каквом културном догађају у граду, Бајић је окарактерисао као писмо мржње, злобе, нетолерантности, искључивости, зависти, љубоморе, некоректности. Какве ли би нам тек епитете Бајић приписао да имамо посла са еминентним стручњаком из области културе. Дрскост и безобразлук Божидара Бајића, дежурног војника задуженог да брани неодбрањиво, иде и корак даље, па каже да је Oтворено писмо „лелек незадовољних, који одзвања више него што би требало“. Да, драги грађани, „више него што би требало“, у 21. вијеку, упозорава и пријети одборник у Скупштини општине Пљевља, додуше из реда комби-странке која без коалиционог партнерства ни на једним изборима не би прешла цензус.   Нажалост, прљавом политичком математиком, деценијама уназад, запало га је да прима одборничку плату и вријеђа по потреби, као што је овај пут покушао да омаловажи и дискредитује запослене једне угледне културне установе, чији је једини гријех што у свим овим данима упозоравају надлежне и ширу пљеваљску и црногорску јавност о озбиљним нерегуларностима које се дешавају у Библиотеци.

Ругајући се Стручном вијећу Библиотеке, Бајић је покушао да омаловажи члана Савјета из реда запослених, стручног радника са вишедеценијским радним искуством, човјека који је у просторијама Дјечијег одјељења испратио генерације младих људи, а који је данас дочекао да се од њега крију сва документа везана за финансијско пословање Библиотеке, као и она правно-административне природе. Легитимна настојања представника Савјета из реда запослених да тражи Извјештај Ревизорске комисије, рачуноводствену документацију са посебним акцентом на фискалним рачунима, компаративни увид Књиге записника и на њој заснованих записника, међу којима постоји неслагање које није случајно, и многе друге ставке које се очигледно с разлогом крију, Бајић пред очима јавности представља као „роварења“. Легитимно право представника Савјета из реда запослених да за вршиоца дужности директора Библиотеке да подршку стручном раднику из Библиотеке, што је нормално у свим библиотекама свијета, Бајић представља као нешто „што се мрсило и раније“. Покушавајући да понизи запослене стручне раднике, Бајић се наругао и самој установи, рекавши да када чита Отворено писмо, да се чини „да нигдје нема Библиотеке у Црној Гори као наше“! Запослене у Библиотеци, који се на демократски начин боре за своја права и углед установе у којој раде, Бајић види као оне који над њим врше мобинг, назива их у једном тренутку мишевима, и позива одборнике Скупштине општине Пљевља да се удруже против шест запослених у Библиотеци, јер како каже: „Не може шест људи овдје да побиједи 35 одборника“. Да, поштовани грађани, то су плодови наше данашње демократије, удружити се против шест запослених у Библиотеци, у одбрани неодбрањивог.

Све ово што је Божидар Бајић урадио на поменутој сједници СО Пљевља, делегитимише га, прво као правника, потом политичара и на крају као човјека. У том контексту ми му и поручујемо да је тачно да културно небо страда док о њему одлучују такви као он. Такође поручујемо одборнику Бајићу да Библиотека није пљеваљска Болница, у којој је хватао за врат запослене рачуноводствене раднике, псовао их и вријеђао, када платне листе не би обрачунали онако како би то њему одговарало, а што нису заборавиле повријеђене породице и јавност Пљеваља. Библиотека је храм културе свих њених грађана, који у овом времену проживљава своје најтеже дане. Ризница знања и умјетности изнад које ће свакако убрзо проведрити, ако ни због чега другог, а оно због љепоте и богатства културно-историјског насљеђа, које охрабрује са свих њених полица и одупире се свакој политизацији и банализацији.

Ћутање одборника скупштинске већине, на сједници СО Пљевља, 25.4.2024. године, о свим проблемима на које је штрајкачки одбор упозоравао, за које смо сматрали да ће као представници којима су грађани дали повјерење повести било какву расправу у том правцу, показује непоштовање према истим тим грађанима, као и недораслост функцији коју обављају. Као алтернативу поштовању реда и закона они виде обавезаност поштовању кадровских рјешења, на шта их опомињу коалициони споразуми. Њихов једини, стидљиви одговор, на поменутој сједници, на ову исувише комплексну ситуацију, био је да смо ми ипак „њихови“ и да треба да се измиримо и понашамо као да се ништа није десило. Е, поштована господо, драги дизачи руку, нисмо ми ваши, ми смо своји, оно што ви никада нећете бити!

Поштовани суграђани, наши дугогодишњи корисници и ви који тек улазите у бескрајно царство књиге, која нас једина може научити да постанемо бољи људи, хвала вам на безрезервној подршци коју добијамо ових дана, а која се не може мјерити ни са каквом политичком ујдурмом.

Данко Радовановић

Марија Кнежевић

Софија Јеловац

Ивана Цвијетић

Љиљана Вранеш

Милија Кнежевић