Elektroenergetski potencijal jedan je od najznačajnijih prirodnih potencijala Crne Gore i treba ga razvijati na dugoročno održiv način –  saopšteno je danas na sjedici Odbora udruženja energetike i rudarstva Privredne komore. 

Energija

Valorizacija vodotoka Pive izgradnjom hidroelektrana Komarnica, Kruševo i Piva 2 , što čini jedinstven sistem, optimalno je rješenje i očekivati je dinamičniji rad na ovim projektima – istakao je Vukmirović

– Učešću obnovljivih izvora energije treba posvetiti posebnu pažnju sa naglaskom na energiju vjetra i sunca. To je grana privrede koja ako se blagovremeno ulože određena sredstva i izgrade novi energetski izvori, može postati značajni izvoznik električne energije i doprinijeti poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa – kazao je sekretar Odbora Ranko Vukmirović. 

Ima prostora, prema njegovim riječima, da buduća energetska politika bude dinamična uz puno uvažavanje savremenih tehno-ekonomskih i ekoloških standarda kod izgradnje novih hidroelektrana, alternativnih izvora energije, povećanju energetske efikasnosti postojećih proizvođača, prenosnih i distributivnih objekata. 

– Valorizacija vodotoka Pive izgradnjom hidroelektrana Komarnica, Kruševo i Piva 2 , što čini jedinstven sistem, optimalno je rješenje i očekivati je dinamičniji rad na ovim projektima – istakao je Vukmirović. 

Značajan energetski potencijal su, kako je naglasio, rezerve uglja u pljevalskom i beranskom bazenu. 

– Dokazane rezerve ležišta Maoče i drugih ležišta zahtjevaju novi pristup u izgradnji termoelektrane sa primjenom novih tehnologija koje omogućavaju nultu emisiju gasova – rekao je Vukmirović.

Nova znanja

Pouzdano se zna, kako je rekao, da se stabilan elektroenergetski sistem postiže kombinacijom drugih izvora električne energije sa termoelektranom. 

– Zato se moraju uložiti nova znanja kako ne bi ovo ogromno bogatstvo bilo zanemareno – istakao je Vukmirović. 

Vlada je 12. decembra prošle godine donijela odluku o energetskom bilansu za 2020. godinu, kojim je planirana bruto potrošnja električne energije od 362.000 gigavat sati (GWh), što je približno procjeni ostvarenja u prošloj godini. 

Planom je deficit električne energije sveden na ispod pet odsto. Međutim najveći uticaj na ukupni deficit enrgije ima deficit nafte i prirodnog gasa, koji čine 40,35 odsto ukupnih potreba za energijom u Crnoj Gori, a za potrebe domaćeg tržišta uvoze se u potpunosti – naveo je Vukmirović

Od toga iz sopstvenih izvora treba da bude obezbijeđeno 345.000  GWh, a saldom od uvoza/izvoza 161,3 GWh. 

Energetskim bilansom predviđeno je učešće električne energije iz hidroelektrana u ukupnoj planiranoj proizvodnji električne energije u ovoj godini od 52,78 odsto, iz termoelektrane 38,1 odsto, iz vjetroelektrana 9,09 odsto i iz solarne energije 0,06 odsto. Predviđeno je da proizvodnja iz malih HE iznosi 8,4 odsto. 

– Može se zaključiti da od ukupne potrebe za energijom Crnoj Gori nedostaje značajan dio energije. U 2018. godini nedostajalo je 36 odsto, u 2019. Crnoj Gori je nedostajalo 37,4 odsto , a u ovoj godini bilansom je predviđeno da će nedostajati 41,87 odsto energije – precizirao je Vukmirović. 

Potrebe za biomasom i ugljem pokrivaju se, kako je dodao, iz sopstvenih resursa.

– Planom je deficit električne energije sveden na ispod pet odsto. Međutim najveći uticaj na ukupni deficit enrgije ima deficit nafte i prirodnog gasa, koji čine 40,35 odsto ukupnih potreba za energijom u Crnoj Gori, a za potrebe domaćeg tržišta uvoze se u potpunosti – naveo je Vukmirović.