Energetska tranzicija zahtijeva ekonomsku transformaciju regiona čija ekonomija značajno zavisi od industrije uglja, poručila je koordinatorka programa za klimu i energiju u nevladinoj organizaciji (NVO) Eko-tim Diana Milev Čavor

Kako prenosi Media Biro, konferencija pod nazivom „Energetska tranzicija u Crnoj Gori: Dostignuća, vizija i perspektiva održive energetske budućnosti Crne Gore“, održana je juče u Podgorici u organizaciji nevladine organizacije Eko-tim.

U fokusu konferencije bili su analiza i diskusija o ključnim aspektima energetske tranzicije, sa posebnim naglaskom na uticaj naknada za CO2 i implementaciju mehanizma za granično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na energetski sektor Crne Gore.

Kako je kazala Diana Milev Čavor, do sada se o energetskoj tranziciji najviše govorilo iz ugla međunarodnih obaveza, međunarodnih ugovora i EU integracija, te skrenula pažnju na druge aspekte tranzicije, čiji su uticaji manje formalni, ali mnogo opipljiviji i realniji. Kao glavni primjer je istakla Sistem trgovine emisijama CO2 koji predstavlja veoma važan mehanizam koji utiče na ekonomsku isplativost termoelektrana na ugalj.

– U skladu sa postojećim regulatornim okvirom Crne Gore je definisana obaveza da Termoelektrana Pljevlja plaća obavezu od 24 eura po toni CO2. U EU je ta cijena značajno veća. S obzirom na težnju i interes Evropske komisije, ali i zemalja članica Energetske zajednice o formiranju jedinstvenog energetskog tržišta, EK veliki fokus stavlja upravo na harmonizaciju EU ETS sa nacionalnim sistemima oporezivanja CO2. Do 2030. godine pored obaveze usklađivanja sa EU ETS-om zemlje regiona moraju uskladiti i definisati cijenu ekvivalentu cijeni na ETS tržištu. Sve navedeno imaće velike reprekusije koje će se u prvom redu ogledati u većoj cijeni struje za građane – navela je Milev Čavor.

Ovakva energetska tranzicija zahtijevala bi i ekonomsku transformaciju regiona čija ekonomija značajno zavisi od industrije uglja.

– U tom pogledu se složenost ovog procesa prvenstveno ogleda u izazovima ekonomske prirode: potencijalan gubitak posla, smanjena zaposlenost, ali ima i važnu sociološku, kulturološku, pa čak psihološku komponentu. Sama ta rudarska aktivnost se vezuje i za tradiciju i kulturno nasljeđe rudarske zajednice, tako da sve ove promjene i izazovi koje tranzicija donosi izazivaju otpor lokalnih zajednica koje ovakve promjene povezuju sa strahom od gubitka posla – dodala je predstavnica NVO Eko-tima.

Zbog navedenih izazova potrebno je razmotriti kako podržati i preusmjeriti lokalnu ekonomiju tako da se minimizira negativni ekonomski uticaj i omogući održivi razvoj.

– Veoma je važno da se identifikuju privredne grane koje imaju potencijala za razvoj u opštini Pljevlja, Pred našom zemljom je i te kako veliki izazov kako identifikovati konkretne privredne grane koje će se razvijati u Pljevljima, a naredni korak bi bio da se definišu aktivnosti sa vremenskim okvirom i procjenom finansijskih sredstava koja će biti potrebna za realizaciju ovako kompleksnog procesa – podvukla je Milev-Čavor.

Predstavnica Vlade, državna sekretarka Ministarstva energetike i rudarstva Biljana Ivanović istakla je da država podržava sve aktivnosti koje su usmjerene ublažavanju klimatskih promjena, dostizanju ekonomskog razvoja i zaštiti životne sredine.

– Moramo biti svjesni toga da energetika predstavlja ključnu privrednu granu, vrlo važnu za ekonomski razvoj svake zemlje, a imajući u vidu da se približavamo kraju rada proizvodnih objekata na bazi fosilnih izvora, moramo maksimalne napore uložiti da povećavamo udio obnovljivih izvora električne energije, diverzifikaciju i decentralizaciju proizvodnje i primjenu inovativnih tehnologija koje će biti rezultat ulaganja velikog napora u nauku i inovacije – poručila je Ivanović.

O ovim izazovima koji su trenutno pred Crnom Gorom moglo se čuti nešto više iz dvije panel diskusije koje su okupile stručnjake, donosioce odluka, predstavnike civilnog društva i poslovne zajednice sa zajedničkim ciljem da razmotre izazove i prilike koje donosi energetska tranzicija.