Bilo da je pijete sa prijateljem, tokom jutarnjeg putovanja ili poslije ručka, za mnoge od nas kafa je dio svakodnevnog života. Mnogi ljudi se osećaju kao da ne mogu da funkcionišu dok ne popiju svoju prvu šoljicu u danu.

Kafa može da bude odlična za zdravlje, ali samo ako je konzumirate umjereno, zbog sadržaja vitamina, minerala i polifenola u kafi.

Ali postoji jedan veliki nedostatak ispijanja kafe: kofein. Ta zrna svakako mogu pružiti toliko potreban kofein, ali pošto je kofein stimulans koji može uticati na nervni sistem, može donijeti ozbiljnu anksioznost, piše RS, a prenosi N1 Zagreb.

Da li kafa izaziva ili pogoršava anksioznost?

Da li je vaša jutarnja šoljica kafe na kraju kriva za tu napetost koju osjećate? Odgovor bi mogao biti glasno da – ako pijete puno ovog napitka.

„Da, kafa sa kofeinom može povećati odgovor na stres i anksioznost ako se konzumira u velikim dozama – više od četiri šoljice dnevno“, kaže profesorka ishrane Lina Begdače.

Ona objašnjava da je kofein stimulans centralnog nervnog sistema, a velike doze će pretjerano stimulisati nervni sistem. Zbog toga bi bilo korisno kontrolisati konzumaciju kofeinskih pića.

Pošto je kofein stimulans, može dovesti do oslobađanja glutamata, ekscitatornog neurotransmitera. „Glutamat deluje kao pedala gasa na neurone, pa se oni aktiviraju na višoj frekvenciji. Ovo se prevodi u preaktivno razmišljanje i hiperaktivnost“, kaže Begdače.

Pošto kofein utiče na reakciju tijela na stres, vaš sistem oslobađa kortizol i adrenalin kada pijete kafu. Funkcija ovih hormona stresa je da pripreme tijelo za bekstvo i odgovor na borbu, objašnjava Begdače.

„Stoga, broj otkucaja srca i puls se povećavaju, između mnogih drugih [fizioloških odgovora]“, kaže ona, dodajući da, da biste testirali da li kofein utiče na vaš odgovor na stres, možete provjeriti otkucaje srca u mirovanju nakon ispijanja kafe i uporediti ga sa osnovnom vrijednošću.

Kofein takođe inhibira oslobađanje GABA, inhibitornog neurotransmitera koji pomaže kod osjećaja smirenosti. „Mozak zahtijeva ravnotežu između glutamata i GABA da bi modulirao oslobađanje drugih neurotransmitera“, ističe Begdače. „Gubitak te ravnoteže dovodi do negativnih efekata na raspoloženje.“

Kafa ne djeluje isto na sve ljude

Dok Begdače kaže da je obično potrebno više od četiri šoljice kafe da bi se osjetili ovi negativni efekti na anksioznost, čini se da se neki ljudi osjećaju prilično uznemireno nakon što popiju samo jednu šoljicu. U ovom slučaju, kaže Begdače, „neki dokazi sugerišu da su varijacije u određenim genima (geni ADORA2A i CIP1A2) koji kontrolišu umor, odnosno metabolišu kofein, odgovorne za anksiogeni efekat kofeina.

Drugim riječima, vaši geni mogu jednostavno biti povezani tako da se osjećate bolje čak i nakon male šoljice kafe. U ovom slučaju, najbolje bi bilo da pređete na čaj bez kofeina ili da probate čaj sa manje ili bez kofeina.