​Трка између човека и паметних машина се наставља. Робот или касирка? Коначну одлуку донеће човек

Са развојем интернета створен је пут за прелазак „старе економије” у „нову дигиталну веб економију”. У „новој економији” мења се и природа обављања трговинске делатности. Упоредо са продајним објектима „цигла и малтер”, компаније отварају малопродајне објекте по систему „клик и малтер”. Долазе до изражаја електронско тржиште и електронски канали маркетинга (е-трговина).

Ако оставимо по страни остале аспекте ИКТ (социоекономске, културолошке, безбедносне, етичке и законско-правну регулативу) као трајно актуелну тему, можемо рећи да је створен пут за прелазак „старе економије” (економије вођене ресурсима) у „нову дигиталну веб економију” (вођену информацијама и знањем). По том основу, трговина из механичке прелази у електронску фазу развоја. Настаје својеврсна трка за савладавањем тајни економско-технолошког принципа: иновирајте, аутоматизујте или нестаните са сцене. Тржишно развијене земље искорачиле су у нови технолошки циклус, познатији као Индустрија 4.0, препознајући интернет као информационо-комуникациону локомотиву „нове дигиталне веб економије”, интернационалне трговине и глобалног комуницирања.

Долази до измештања трговине на дигиталну мрежу, с једне, и развоја нових модела трговине: виртуелна трговина, е-трговина, с друге стране. Настаје трка за уклапањем националних тржишта у глобалну виртуелну мапу света и интернационалне трговинске токове.

Ако данас са историјске дистанце посматрамо развој електронске трговине, с намером да пројектујемо њене будуће правце развоја, не може се избећи утисак да њен досадашњи развој није био ни равномеран, ни безболан. Он то неће бити ни у будућности, јер свака етапа технолошког развоја има своје приоритете. Даљим развојем ИКТ и развојем нових интернет технологија, веб платформи, веб апликација, м-трговине и трговине на друштвеним мрежама отвараће се нове могућности развоја електронске трговине.

Техничко-технолошки напредак у области дигиталне индустрије и рачунарства изнедрио је вештачку интелигенцију, роботе и аутоматизацију, који постају водећи дизајнери дигиталне економије и друштва. На линији дигиталне трансформације друштва огласила се и Светска банка поруком: „Нека занимања ће нестати због аутоматизације, а други послови неће бити ни креирани”. Порука стиже за поруком. Компанија „Фокскон технолоџи групс”, која у Азији прави „Еплове” производе, смањила је број запослених за трећину откако су роботи ушли у њен производни погон. То значи да је у периоду од 2012. до 2016. године у овој тајванској групацији више од 400.000 радника добило отказ због аутоматизације (роботи су гасили по 100.000 радних места годишње). У „Амазону” тренутно ради 120.000 робота. Дигитализоване продавнице у којима нема каса за наплату нити корпи, већ се куповина обавља путем мобилне андроид апликације постале су стварност компаније „Амазон го”. У Великој Британији, која је колевка индустријске револуције, од 1990. до 2016. године број радника је пао за трећину. Компанија „Ант фајненшел”, која је филијала „Алибабе”, кинеског гиганта електронске трговине, увелико користи вештачку интелигенцију за процену уговора о кредиту, уместо да ангажује хиљаде службеника и правника из кредитног одељења.

Вештачка интелигенција и роботи мењају традиционални концепт пословања, с једне, и афирмишу нови концепт дигитализованог предузећа и „маркетинг-менаџмент робота”, с друге стране. Већ сада, компаније из тзв. ФМЦГ индустрије (енгл. Fast Moving Consumer Goods) користе вештачку интелигенцију (тзв. паметни софтвер) у промоционо-комуникационом миксу (проналажењу – задржавању купаца), ослањајући се на стратегију „погодите их тамо где су најосетљивији”. Пример није усамљен.

Настаје својеврсни заокрет у промени снага фактора конкурентности. Ресурсно вођена економија уступа место економији вођеној знањем, иновацијама и информацијама. С друге стране, истраживања су показала да, за разлику од претходна два века, сировине, материјал, зграде, опрема, капитал и новац (материјални ресурси), не могу генерисати конкурентски одржив економски раст и развој у ери „нове дигиталне веб економије знања”. У први план избијају знање и нове идеје, које отелотворене кроз иновације и патенте доводе до технолошких промена, с једне, и одрживог раста, с друге стране.

И поред тога, ако су и приближно тачна предвиђања технолошко истраживачке куће „Гартнер” из САД, да ће до 2025. године трећина данашњих послова бити замењена вештачки интелигентним машинама, академско-истраживачка елита се не сме обесхрабрити, без обзира на то што су роботи и вештачка интелигенција увелико кренули у офанзиву на тржиште рада, потискујући радну снагу из фабричких хала и супермаркета.

Трка између човека и паметних машина се наставља. Робот или касирка? Коначну одлуку донеће човек.

СРЕТЕН ЋУЗОВИЋ

Професор Економског факултета у Нишу