Технологија мења постојећи лик човека, трансформише га у „ново биће” – супербога који је способан да контролише цео универзум. У том смислу се све више говори о човечанству 2.0, друштву 5.0, индустрији 4.0…

Нова дигитална веб-економија, полако стиче право грађанства и у нашој терминологији. Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) постале су алат у исцртавању мапа новог катастар премера овоземаљског царства, с једне стране, и архитекте глобалног и регионалног преобликовања сајбер простора, с друге стране. На сцени је својеврсно такмичење промотора новог дигиталног друштва у којем вештачка интелигенција и суперкомпјутери прете да поробе људска бића, смештајући их у виртуелне казамате – где им живот, на први поглед, изгледа као да су у рају.

Тај виртуелни рај, где су комуникације сведене на софтверске програме, графичке ознаке и симболе без међуљудских односа, прети да постане „пустиња стварности” како га назива Жан Бодријар. Стога се Бодријар с правом пита: да ли је на помолу нестајање људских бића и њихова замена дигиталним и другим технолошким новитетима попут вештачке интелигенције? Да ли то ИКТ почињу да господаре друштвом (светом) уместо човека? И да ли дигиталне технологије – вештачка интелигенција (роботи) постају ново супербиће – бог који је способан да контролише цео универзум?

Потписник овог текста, тражећи одговоре на ова питања, ризикује да буде погрешно схваћен. Истина, с друге стране, охрабрен је чињеницом што се, донекле, показао као компетентан саговорник на ове теме, бавећи се њима у оквиру групе предмета е-трговина, е-трговински маркетинг и менаџмент за потребе студената економије.

Новитети које са собом доноси савремена информатика и електроника прете да загосподаре економијом, културном, социолошком, здравствено-медицинском сценом и друштвом у целини. Рађа се нови модел дигиталне-веб-интернет економије и трговине као жиле куцавице – везивне нити регионалних и глобалних економских интеграција – виртуелних ланаца снабдевања, где се промет робе, услуга, рада и капитала врши без физичких, језичких и техничких баријера. Тргује се, а да се пословни партнери уопште не виде.

Тај нови талас ИКТ запљуснуо је „традиционално” друштво дигиталним новитетима трансформишући га у ново дигитално веб друштво – друштво 5.0, или како га у најновије време футуристи називају, нова нормалност. Та нова нормалност, чедо је „стратега-визионара” пандемије ковида 19.

Иако, на први поглед, та глобална пошаст (ковид 19) по супстанци нема много сличности с дигиталним новитетима – дигиталним записима, нећемо погрешити ако кажемо да су глобални „изумитељи” ове пандемије у праву када су нову епоху развоја друштва и цивилизације након освајачког похода ковида 19 назвали новом нормалношћу. Ако ни због чега другог, признање им морамо одати бар због тога што се, према неким медицинским студијама, већ сада, док је корона на издисају могу приметити „ новитети” и у људском организму: од хроничног умора, промењеног начина понашања, утучености, збуњености, страха, одсуства жеље за успостављањем социјалних контаката до откривања до сада неуобичајених патолошких промена на пацијентима чија је смрт наступила због ковида. Истина, о том патолошком новитету, још не постоје релевантна емпиријска истраживања, или се о томе ћути.

На први поглед, читаоцима се може учинити да сам се удаљио од главне теме. Напротив, ја сам овај наслов прилога замислио тако да кроз призму нове нормалности у озрачју „постковид периода” с једне стране и дигиталних новитета, нове веб економије, дигиталне трансформације економије, трговине, глобалних ланаца снабдевања и друштва у целини, најавим нову епоху у развоју неолибералног капитализма и нове нормалности, познатије као дигитални тоталитаризам.

Дигитална технологија „господари” светом. Шири се баук техницизма, дигиталног тоталитаризма. Технологија мења постојећи лик човека, трансформише га у „ново биће” – супербога који је способан да контролише цео универзум. У том смислу се све више говори о човечанству 2.0, друштву 5.0 , индустрији 4.0… Још ако се томе додају прогнозе визионара из силицијумске долине да ће до 2050. године људски ум бити похрањен у клауд окружењу у виду дигиталног записа, онда се намеће питање: да ли ће се најава те нове стварности обистинити или ће ова предвиђања остати у домену научне фантастике? Да ли ће нови концепт, човечанство 2.0, бити посебна стварност ? Или ће како предвиђају „сионске старешине” доћи крај света, крај модернизма у којем су владала или мислила да владају људска бића?

Рађа се нови модел дигиталног тоталитаризма где ИКТ кроз деперсонализоване корпорацијске структуре имају моћ и контролу над друштвено-економским окружењем. Човек постаје дигитални запис похрањен у клауд окружењу, он није више „творац-креатор” новитета, већ „човек-дигитални ресурс” нове реалности – сајбер простора. Он, попут „слепог” путника бива вођен дигиталним „боговима” у сајбер простору…

Слобода, као основно начело Хегелове филозофије, и не само његове, уступа место привидној слободи о човековим навикама, склоностима, путовању, коришћењу слободног времена. О свему томе више зна „сајбер-дигитални” кућепазитељ, свевидеће око, него човек који се понаша тобоже дискретно чувајући своје тајне, живећи још неко време у заблуди, да је то само његова тајна. Заборављајући при томе, да је његова тајна, већ увелико постала јавни догађај. Пример за то је „Гугл” који нас у сваком тренутку извештава где смо путовали, којим превозним средством, колико времена, с ким смо се срели, сликали… Шта нам то говори, имамо ли ми наше тајне у дигиталном тоталитаризму?

Немамо их! Чак ни у најинтимнијем кутку, спаваћој соби. Дигитална технологија тријумфује над човеком, стварајући нови облик животне силе, дигиталног-сајбер бога за кога смо сигурни да постоји! Истина, тај нови бог, није Бог отац (Христос), али, с његовом појавом с правом се говори о новој „иницијацији” човечанства у дигиталном добу, тзв. човечанству 2.0.

С најавом клонирања човечјег мозга и интелигенције на помолу је вечити живот, дигитална бесмртност. Распеће духа, али не и тела. А шта ће човеку тело без духа и душе, запитајмо се?

Долази до споја људских и технолошких особености. На помолу је нова историјска епоха, постмодернички свет! Људска бића би тада нестала, будући да технологија реконструише и драстично мења људска бића: нестаће страх од смрти и мржња према онима који угрожавају наш живот.

Речју, долази до симбиозе технологије и људи. Рађа се ново биће: „постмодернистички човек”, „робот с људским особеностима”!

До тада: Чекајући Годоа.

Где иде човечанство?

Питање за све нас!

СРЕТЕН ЋУЗОВИЋ

*Проф. др, Економски факултет Универзитета у Нишу