Legende srpskog glumišta Neda Arnerić, Pavle Vuisić, Miodrag Petrović Čkalja, Radmila Savićević i Žika Milenković nisu završili Fakultet dramskih umetnosti! Neki od njih su pokušali da upišu Akademiju, neki to nisu ni željeli, ali su publiku širom bivše Jugoslavije očarali raskošnim talentom.

Tako je Neda, čuvena „Višnja sa Tašmajdana”, sa 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Međutim, pošto je bilo zabranjeno da studenti prve i druge godine snimaju filmove, riješila je da napusti školovanje i radi.

Njeni roditelji su ipak insistirali da bude obrazovana, pa je zagrijala stolicu i 1980. diplomirala Istoriju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Da nije školovana glumica, većina je saznala tek posle njene smrti 11. januara.

Ni legendarni Pavle Vuisić, koji je tokom 35 godina ostvario 157 uloga, nije uspio da upiše Akademiju. Prešao je na pravo, a bavio se i novinarstvom u Radio Beogradu statirao u filmovima. Na kraju se ipak proslavio u oblasti za koju se nije školovao.

Paja iz „Kamiondžija“, Milutin Topalović iz „Maratonaca”, kondukter iz „Ko to tamo peva“, i danas je jedan od najcjenjenijih glumaca sa 11 ovih prostora.

– Pavle je veći glumac od mene, zavidim mu. On je vulkan glume – rekao je čuveni Orson Vels, koji je našem velikanu poklonio šubaru na snimanju „Bitke na Neretvi“.

Paja je često glumio sa komičarem Miodragom Petrovićem Ckaljom. Ni on nije završio Faku Itet dramskih umjetnosti, ali to ga nije omelo da zablista u kultnim ostvarenjima „Kamiondžije“, „Ljubav na seoski način”, „Paja i Jare”…

Pohađao je jedno vreme Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, koji je upisao slučajno!

Čkalja je posle Drugog svetskog rata došao sa prijateljima iz Kruševca u prestonicu i na ceduljícama ispisao razna zanimanja. Izvlačili su šta će ko da upiše, a njemu je zapala veterina. Pošto je živio u nemaštini, a još od gimnazije je volio glumi, napustio je fakultet i posvetio se kinematografiji. Glumom prestao da se bavi nekoliko godina pred smrt 2003.

Ni pokojna prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta Radmila Savićević nije imala fakultetsku diplomu. I pored toga, pukim talentom je zasmijavala publiku u predstavama „Zona Zamfirova”, „Ivkova slava”, „Gospođa ministarka” i serijama „Kamiondžije“, „Pozorište u kući”, „Vruć vetar“, „Bolji život” i „Srećni ljudi“.

Završila je Žensku zanatsku školu u Kruševcu jer majka nije mogla da joj priušti školovanje u gimnaziji.

– Mоја majka je bila šnajderka, ali posle oslobođenja je teško mogla da zarađuje. Išla sam na okopavanje kukuruza. Da to ne bih morala da radim, organizovala sam omladinsko pozorište. U njemu su bili Đuza Stojiljković, Čkalja, moj čovjek (muž Boža Savićević)… To omladinsko pozorište kasnije je preraslo u gradsko – ispričala je glumica.

Njihov kolega Živojin Žika Milenković, koji je širu popularnost stekao u serijama „Srećni ljudi“ i „Porodično blago“, bio je profesor književnosti. On je neko vrijeme predavao đacima u Nišu, ali se ipak opredjelio za glumu.

Igrao je u više od 30 filmova, 300 serija i 150 predstava. Bio je član Niškog narodnog pozorišta, a zatim i Beogradskog dramskog.

I pokojni Branislav Petrušević Petrući živio je od glumačkog hljeba, a studirao je kibernetiku! On je godinama bio programer, a proslavio se glumom u „Indeksovom pozorištu“.