Svako od nas ima neku svoju borbu, neko poslovnu, neko ljubavnu, a najvažnije je dobiti one bitke koje se vode za zdravlje. O tim najvažnijim životnim pobedama, o tome kako je prevazišao infarkte i moždani udar, u „RTS Ordinaciji“ govorio je nekadašnji reprezentativac i košarkaš Žarko Paspalj.

Bivši košarkaš Žarko Paspalj doživeo je prvi infarkt u 35. godini, dok je bio aktivan sportista. Ta prva kriza sa zdravljem bila je 2001. godine.

„Meni se to desilo na sportu i generalno, meni se uvek i dešavalo na sportu, šta god to značilo, sport, može da bude i fudbal, tako smo i počeli, tako smo završili na kraju. Osetiš ipak nešto što nije uobičajeno, znači krene grebanje po, recimo, grudima, neke neprijatne nelagodnosti, neko znojenje, mimo sportskog, teško je to prepoznati i onako, što bih ja rekao, mala snaga, ali nije uobičajena mala snaga, nije umor, nego nešto potpuno drugačije. E sad, kako čovek to da prepozna, ja, svakako, nisam“, priseća se Žarko.

Desetak dana posle pojave tih simptoma, dok je bio u Grčkoj, imao je ozbiljnije reakcije. Bili su to klasični znaci srčanog udara. Kaže da je imao sreću da su ga brzo prebacili u bolnicu i da nije odmah znao da je u pitanju srčani udar, ali da je znao da se nešto ozbiljno dešava sa srcem.

„Konstatovali su šta su konstatovali, srčani udar, jednostavno sam proveo nekih, ne mogu više ni da se setim, sedam, osam, deset dana u bolnici. Uradili su šta su kako to ide kad se takva situacija desi“, rekao je Paspalj i dodao da su mu ugradili dosta stentova.

Bio je to ogroman šok za ljude oko njega, a ni sam Žarko nije bio svestan šta mu se zapravo desilo i koliko će to uticati na njegov život. Smatrao je da će, kad bude izašao iz bolnice, nastaviti život.

Iako mu je bilo zabranjeno, on je nastavio da se bavi sportom i posle mesec dana mu se dogodio drugi srčani udar.

„Prihvatanje da se nešto toliko ozbiljno dešava išlo mi je jako teško. Inače, ta karakterna osobina koja se zove tvrdoglavost, koja mi je mnogo pomogla u sportu, u ovom slučaju je bila krajnje kontraproduktivna. Toliko je toga bilo, vrlo je bitno da se dešavalo uvek kada je sport u pitanju i sad malo po malo, svaki put kad se desi srčani udar, srce doživljava i neke šokove i ožiljke i samim tim malo po malo slabi“, istakao je košarkaš i dodao da mu je kod prvog infarkta puno pomoglo i što je bio mlad.

Bivši sportista kaže da nije brinuo o tome da li se može desiti nešto još opasnije.

„Nisam imao strah. Opet nešto po terenu, bacali lopte i onda mi se desila, verovatno, najgora epizoda. To se zove ventrikularna tahikardija i samo mogu da zahvalim Bogu koliko su me brzo prevezli sa Kalemegdana u Urgentni centar da preživim“, priča Žarko Paspalj.

Koji su faktori rizika za infarkt u 35. godini

Žarko Paspalj ističe da je, kada čovek sazna, sve vrlo prosto – genetika.

„Krv, to je genetska predispozicija, pretpostavljam i pokojni otac i pokojni brat i pokojna majka su imali identične probleme ili neko od njih. Jednostavno, prave se plakovi, trombovi, to se začepi u nekom sekundu, drži neko vreme, otpusti ili se ne otpusti, pa moraju da se stavljaju stentovi“, objašnjava Paspalj.

Komentarišući važnost redovnog uzimanja terapije i korigovanje navika.

„Ako mogu da izbegnem odgovor što se tiče ove terapije sa lekovima, tu sam odličan. Što se tiče cigara, nikako, i to će verovatno biti stavka koja će, htela ili ne htela, morati da se rešava u nekom budućem vremenu. Sad opet moji prijatelji, koji bi ovo slušali, umrli bi od smeha, pošto pričam već deset godina i nikako da se rešim”, rekao je košarkaš Paspalj i dodao da je svestan da cigarete nanose štetu njegovom zdravlju i da je besan na sebe što ne može da ih ostavi.

Porok iz doba pre sportskih dana  

„Počeo sam da pušim sa nekih trinaest i po, četrnaest godina, mnogo pre nego što sam ušao u bilo kakve ozbiljne sportske vode i verovatno sam čovek koji je išao na sve moguće metode, od hipnoza, sve živo. To već prelazi u jednu određenu šalu i te šale se, što kažu, pripovedaju“, priznao je Paspalj.

Moždani udar desio mu se na putu, u Americi. Mimo hladnoće koju je, kako kaže, osećao danima, nije imao predznake da bi nešto moglo da se desi.

„Jedno jutro, odnosno pred jutro, probudim se, neki mi je čudan osećaj, da ne kažem, nije mi baš svejedno, još uvek ne kapiram, još uvek mi nije jasno šta se dešava, ali shvatam da se nešto dešava. Budim se posle nekoliko sati spavanja, već tad vidim da mi nije nešto u redu sa rukama, malo se teže oblačim i u tom momentu shvatam da ne mogu da pričam, jednostavno priča mi se ugasila“, prisetio se Žarko.

Nekako se obukao i sišao da popije kafu u bar hotela gde definitivno shvata da ima moždani udar i poziva prijatelja kome uspeva da izgovori samo – Stroke (šlog na engleskom). Ubrzo stiže hitna pomoć i Paspalj u bolnici saznaje da je doživeo moždani udar koji je uticao na govor, na levu ruku i na levu nogu koje nije mogao da pomeri. Govor mu se vratio posle dva meseca uz pomoć logopeda, a za ruku i nogu kaže da sada funkcionišu, ali da osećaj u ruci i nozi nikada neće biti isti. 

Od vrhunskog košarkaša do vrhunskog baštovana

Nekadašnji profesionalni sportista ističe da i kada je čovek šaljive prirode i na sve gleda sa vedrije strane, ovakvi zdravstveni problemi jesu velika muka: 

„Da je bilo neprijatno, bilo je krajnje neprijatno, ali prođe, prođe na kraju krajeva, nastaviš da živiš, vratiš se nekim okolnostima, trudiš se opet da budeš agilan, nešto da radiš, da sređuješ dvorište. Nema više lopte. Moraš da se okupiraš, jednostavno i da si negde zadovoljan kad nešto uradiš što je dobro i što je lepo. Od vrhunskog košarkaša postao sam vrhunski baštovan.“

Iz Amerike se vratio pre nego što se potpuno oporavio jer je želeo da bude blizu porodice.

„Insistirao sam kod mog dobrog prijatelja koji je hteo da me drži mesec dana kod njega kući, da se vratim što pre. To jeste bio određeni rizik, to je bilo praktično putovanje posle pet, šest dana, ali sam bio toliko naporan, da me je na kraju pustio. Mislim da sam dobro uradio, šta ću mu ja, da mu ja predstavljam još neki teret, koliko god da mi je dobar prijatelj, a jeste, najveći koji imam. Meni se učinilo da sam dovoljno jak u tom momentu da mogu da sednem u avion i da se vratim za Beograd. Mislim da ne postoje adekvatnije osobe od familije, nego da ti budu tu podrška”, zaključio je za RTS Ordinaciju košarkaš Žarko Paspalj i dodao da ogromnu zahvalnost duguje, pre svega, svojoj ženi koja je bila uvek uz njega.