Po vrelom suncu Majamija, mršavi 19-godišnjak u žutoj majici sprema se za servis.

Loptica doleće u polje argentinskog tenisera Giljerma Kanjasa koji je odmah šalje nazad preko mreže, ali se ona već koji sekund kasnije vraća u sam ćošak, van njegovog domašaja.

Meč je gotov, publika skače, a Novak Đoković pada, preplavljen srećom i olakšanjem koji mu se jasno ocrtavaju na licu – osvojio je prvi masters turnir u karijeri.

„Lagao bih kad bih rekao da sam znao da će biti jedan od najboljih u istoriji, ali sam bio siguran da taj turnir neće biti poslednji koji je osvojio u karijeri“, kaže za BBC na srpskom Kanjas, koji je početkom dvehiljaditih bio osmi igrač sveta.

„Ta 2007. je bila daleko, ali lepo je biti deo Đokovićeve istorije i istorije tenisa.“

U narednih nekoliko decenija, Đoković će osvojiti rekordnih 40 masters turnira i 24 grend slema, u nedelju je osvojio rekordni sedmi trofej na Završnom mastersu, u ponedeljak ušao u rekordnu 400. nedelju kao svetski broj jedan.

„Da ste pre 20 godina pomislili da će neko osvojiti sve što je on osvojio, rekli biste sebi ‘ma to je nemoguće’.

„Ali on je nemoguće učinio mogućim“, kaže Kanjas.

Bivši nemački teniser Tomi Has, nekadašnji broj dva na svetu, kao ključ tog uspeha vidi Đokovićevu „neverovatnu posvećenost tenisu i želju za uspehom.“

„Izlazi na teren sa jednom jedinom idejom u glavi – da pobedi. Na taj način, on nastavlja da dominira u tenisu i sa 36 godina“, kaže Has za BBC na srpskom.

„Zaista me nekad podseća na mašinu“, dodaje.

U 2023. godini, Đoković je osvojio tri grend slem turnira, čime je prestigao Španca Rafaela Nadala u borbi za jedan od najsnažnijih argumenata debate o najvećem teniseru u istoriji, čiji je akter još slavni Švajcarac Rodžer Federer, penzionisan 2022. godine.

Uz broj grend slemova, mastersa i nedelja kao broj jedan, Đoković je u direktnim okršajima bolji i od Nadala (30-29) i od Federera (27-23).

„Njih trojica su posebni u istoriji sporta, zaista na drugačijem nivou, ali veoma je teško reći ko je najbolji i ljudi biraju uvek onog ko im se više sviđa“, kaže Kanjas.

Ipak, ako brojimo titule, Đoković će „na papiru sigurno biti najbolji u istoriji“, smatra.

„Morate da počnete da razmišljate o njemu kao jednom od najboljih u svim sportovima, to treba razumeti i poštovati.

„Brojke ne lažu“, dodaje Has.

O prvoj masters tituli

„Ovo mi se sviđa, Đoković made in Serbia„, izjavio je te 2007. godine Novak Đoković prilikom dodele pehara, pokazujući na jedan od transparenata na tribinama.

Konfete su se ubrzo razletele po terenu, a u njegovim rukama se našao veliki pehar.

„Danas je rođena nova zvezda“, rekao je jedan od zvaničnika turnira prilikom ceremonije, dok se u pozadini čula pesma What a beautiful day grupe U2.

Do tog trenutka, mladi Đoković je u šampionskoj vitrini imao tek tri pehara turnira iz serije 250 – prvi je osvojio jula 2006. u holandskom Amersfortu.

Kada je reč o mastersima, prethodno je – baš te 2007. godine – imao samo poraz od Nadala u finalu Indijan Velsa, turnira čiji je Has danas direktor.

Potom je usledio Majami, kada je Đoković upravo Nadala savladao u četvrtfinalu, a potom i Endija Marija u borbi za finale.

Tamo ga je čekao Kanjas.

„Đoković je bio mlad, igrao je dobro, a ja sam se povredio u prvom setu, istegao mišić i od tog trenutka je sve bilo gotovo“, priseća se Kanjas.

Argentinac je do finala došao preko Ivana Ljubičića u polufinalu, Tomija Robreda u četvrtfinalu, uz veliku pobedu nad Federerom u četvrtoj rundi turnira.

„Bio sam kvalifikant, nisam imao rang, pobedio i Tima Henmana, Huana Karlosa Ferera, Rišara Gaskea. Nisam osvojio trofej, ali za mene je to neverovatan niz.

„Sećam se toga kao jedne od najboljih sedmica u karijeri.“

Bez ranga je bio posle doping skandala iz 2005. godine, kada je suspendovan na dve godine.

Tvrdio je tada da je zabranjena supstanca bila u leku koji su mu lekari prepisali zbog prehlade, zbog čega se žalio na tu odluku.

Sud ga je kasnije oslobodio optužbi za namerno korišćenje zabranjenih supstanci, ali je navedeno da je bio nepažljiv što nije proverio šta sve sporni lek sadrži.

Najveći uspesi u karijeri su mu tri četvrtfinala Rolan Garosa i titula na mastersu u Kanadi 2002. godine.

Protiv Đokovića je igrao i na Indijan Velsu 2008. godine, kada je takođe poražen.

Kasnije je bio teniski trener, između ostalog, i bivše srpske teniserke Jelene Janković.

„U penziji sam mnogo godina i divno je uopšte što sam imao priliku da se takmičim protiv Đokovića, Federera i Nadala – teško je osvojiti jedan grend slem, a oni su zajedno skupili šezdesetak“, navodi.

Put do uspeha

Đoković je ubrzo posle te pobede u Majamiju prvi put ušao u prvih deset na svetu.

Videlo se odmah, smatra Has, da će jednog dana biti šampion.

„Bio je talentovan, a u isto vreme super gladan, neko ko će pokušati sve što je moguće da pobedi – video se taj srpski mentalitet u njemu“, kaže nemački teniser.

„To što je proveo neko vreme u Minhenu sa Nikolom Pilićem, taj život u ratu… Sve to utiče da rano odrasteš, imaš jasnu viziju i ciljeve.“

Has je protiv Đokovića igrao devet puta – ima tri pobede i šest poraza.

„Igrali smo mnogo uzbudljivih mečeva, na velikim turnirima, sećam ih se dobro“, kaže.

Njihov prvi susret bio je na Rolan Garosu 2006. godine, kada je Đoković slavio u tri seta.

„Tada je imao 18 ili 19 godina i ljudi su već tada pričali o njemu kao potencijalnom superstaru“, priseća se Has, koji u karijeri tri polufinala Australijan opena, jedno Vimbldona i titulu na mastersu u Štutgartu 2001. godine.

„Prihvatio sam činjenicu da je ovaj klinac došao i da će ostati tu neko vreme.“

Đoković je slavio kao i 2009. u Indijan Velsu, kao i 2012. na mastersima u Kanadi i Šangaju, dok je Has bio bolji 2009. u Haleu i četvrtfinalu Vimbldona, kao i u Majamiju 2013.

Has posebno ističe njihova dva poslednja susreta – na Rolan Garosu i Vimbldonu 2013. godine.

Đoković je oba puta bio bolji.

„Ta 2013. mu je bila jedna odlična godina, a moja jedna od poslednjih“, navodi kratko.

„Pokušavao bih malo da ga poremetim slajsovima, dubokim loptama i izlaskom na mrežu, ali iako bih igrao moj najbolji tenis, kada je on igrao najbolje što može, bilo je veoma teško pobediti ga. Nekako to prihvatiš kao igrač.“

Koliko se taj mladi Đoković razlikuje od današnjeg?

Has odgovara da mu se uvek sviđalo to što Đoković tokom mečeva pokazuje emocije, ali smatra da su mu one u ranoj fazi karijere ponekad i odmagale.

„Dok je bio mlađi, ako biste uspeli da ga uznemirite, ili ga iznervira nešto na terenu ili van njega, imali biste šansu da pobedite.

„On i danas pokazuje emocije i bes, ali je spreman za svaki sledeći poen, a to je nešto na čemu treba raditi, umesto da držite emocije u sebi, što mnogi sportisti rade.“

Đokovićeve emocije uvek izazivaju dosta bure među ljubiteljima tenisa.

Njegovi navijači ih vole, kad mu ide loše, samo čekaju krik posle osvojenog poena, kao jedan od glavnih pokazatelja da će zaigrati bolje.

Ume i žestoko da opsuje sudije, nekog u publici ili iz svog tima, što je u suprotnosti sa smirenijim držanjem Federera i Rafaela.

Posebne okršaje sa publikom imao je u poslednjih nekoliko meseci – na mastersu u Parizu u im je pokazivao da mu zvižde još jače, dok je na Završnom mastersu u Torinu „dirigovao“ zvižducima.

Opstanak na vrhu

Već sredinom 2007. Đoković je došao do trećeg mesta, na kom je uz manje uspone i padove bio sve do 2011. godine.

Tada osvaja Vimbldon i ulazu u prvu od 400 nedelja kao svetski broj jedan.

„Kada sam počeo da igram tenis, mislili smo da će proći dugo vremena pre nego što neko prestigne Ivana Lendla, kasnije i Pita Samprasa, ako iko ikad to i uspe“, kaže Has.

„Odjednom kreće era Federera, Nadala i Đokovića, koji sada u rukama ima čitav niz neverovatnih rekorda, sve što možete da kažete ‘vau, poštovanje’.“

Od te 2007. do danas, više od 15 godina, Đoković je bio u vrhu svetskog tenisa.

Krizu je imao tokom 2017. i 2018, zbog povrede, kao i tokom epidemije korona virusa, kada zbog odbijanja da se vakciniše nije mogao da nastupa na velikom broju turnira.

Ipak, te godine osvaja Vimbldon, potom 2023. Melburn i pored dosta problema sa povredama, kasnije i Rolan Garos, dok je u finalu Vimbldona poražen od Karlosa Alkaraza.

Has smatra da je za sve te uspehe ključna želja i za Đokovića kaže da igra „gladan kao tinejdžer“.

„Izlazi na teren sa jednom idejom u glavi – da pobedi, što nimalo nije lako kada svi i očekuju da pobedi, zbog Nadalove povrede i Federera u penziji.

„Nastavlja da pobeđuje i protiv nove generacije, kao da im kaže ‘hej, ja sam i dalje šef ovde’.“

U isto vreme, smatra Has, Đoković je tokom godina radio na svim elementima igre – forhendu, servisu, zdravo se hrani i van terena se brine o toliko detalja.

„Jednostavno, radi sve što je potrebno da bi bio što bolji.“

Život posle tenisa

I Kanjas i Has sebe danas opisuju kao porodične ljude.

Nemac ima dve ćerke, za koje kaže da su mu apsolutni prioritet.

„Pokušavam da što više vremena provodim sa njima – vodim ih ujutru u školu, posle podne ih pokupim i tu sam za sve njihove aktivnosti, pa večera i uveče ih ušuškam pred spavanje.

„To su mi zaista omiljeni delovi dana.“

Kanjas ima tenisku akademiju u Majamiju, dok je Has direktor turnira u Indijan Velsu.

„Baš smo nedavno kontaktirali sa Novakovim timom, želimo da učinimo sve što je moguće kako bi došao u Indijan Vels 2024, nije ga bilo nekoliko godina“, kaže Has.

U međuvremenu, dodaje, pokušava da ostane u formi što je više moguće – igra tenis, padel, golf i putuje kad god može.

„Uživam u životu i vratima koje mi je tenis otvorio“, navodi Nemac.

„Sada shvatam i kako vreme brzo prolazi, nisam više tako mlad, tako da se trudim da živim u trenutku i uživam u svakom danu.“

Bugarski teniser Grigor Dimitrov je nedavno pomenuo i mogućnost ponovnog okupljanja One Handed Backhand Boys benda, koji su činili Has, Dimitrov i Federer.

„Da, to bi bilo zabavno, svaki put kad se sretnemo pričamo o tome“, kaže Has.

Njih trojica su tokom 2017. obradili pesmu Hard To Say I’m Sorry grupe Čikago.

„Rodžer tu ima veliku ulogu, a ne putuje kao pre, tako da je teško da se okupimo, iako želimo da uradimo još jednu pesmu.

„Ali ima još jednoručnih bekend igrača koji bi mogli da budu deo naše grupe.“

Rekordi i Đoković u 2024.

Posle Završnog mastersa, Đoković do kraja 2023. ima još završni turnir Dejvis kupa sa reprezentacijom Srbije.

„Orlovi“ 23. novembra u španskoj Malagi igraju protiv Velike Britanije u četvrtfinalu, dok će u potencijalnom polufinalu rival biti Italija ili Holandija.

Kada stigne 2024. godina, veoma brzo stiže i novi Australijan open, gde Đoković ima rekordnih 10 titula.

„Ako ostane zdrav i gladan, siguran sam da će i narednih godina želeti da osvoji još neki grend slem“, kaže Has.

„Igraće dok mu telo bude dozvoljavalo da igra na visokom nivou, što bi moglo da bude još nekoliko godina sigurno.“

Titula u Torinu na Završnom mastersu Đokoviću je 98. u karijeri, po čemu nije rekorder – Džimi Konors ima 109.

„Zbog čega da ne idem na obaranje još i tog rekorda? Sada imam 12 manje, ali takođe imam i još koju godinu uspešnog bavljenja tenisom“, izjavio je nedavno.

„Idem na sve moguće rekorde, na sve što mogu da oborim, nikada nisam imao problem da to kažem i zato me možda ljudi i ne vole.“

Dvadesetogodišnji Karlos Alkaraz, nova zvezda svetskog tenisa i Đokovićev trenutno glavni rival, kaže da bi voleo da jednog dana bude rekorder po broju nedelja kao broj jedan.

„Sve može biti nadmašeno. Ne postoje nemoguće stvari u sportu“, izjavio je nedavno Španac, koji je do sada skupio 36 nedelja kao prvi teniser sveta.

Kanjas veruje da će Novak u budućnosti osvajati još titula.

Obrisi toga videli su se još 2007. godine u Majamiju, dok su konfete letele po terenu, a terenom odjekivala Kakav divan dan grupe Ju tu (U2).

„Ovo je moj prvi trofej (iz masters serije)“, rekao je tada mladi Đoković.

„Nadam se da je ovo samo početak.“