Osvajanjem US opena, Novak Đoković je stavio tačku na debatu o tome ko je najveći teniser svih vremena, a sve što radi posljednjih godina može da otvori samo novu – da li je 36-godišnji Beograđanin najbolji sportista ikada?

Nakon tri grend slem titule u 2023. godini, kojima je dostigao rekord Margaret Kort, Nole se nije zaustavio. Na Mastersu u Parizu je nekako “preživio” stomačni virus i po ko zna koji put pokazao koliko je psihički jak, jer se tri puta izvukao iz nezgodnih situacija i sedmi put u karijeri podigao trofej u kultnom “Bersiju”.

Time je osvojio jubilarnu 40. titulu na mastersima, ali i 70. na najvećim turnirima, računajući i grend slemove, ATP šampionate i olimpijska zlata. Zapravo, u nestvarnoj kolekciji, u kojima su bar do tri pehara na svim grend slemovima (što niko nema) i makar dva na svim mastersima (niko nije kompletirao po jedan), Novaku fali samo zlato sa OI. Zato i ne čudi što je kao glavni cilj za 2024. godinu postavio osvajanje najsjajnijeg odličja na Igrama u Parizu.

Đoković je osvojio veliku titulu na praktično svakom trećem turniru na kojem je učestvovao, jer mu je za to trebalo 217 učešća. Drugi na listi je Rafael Nadal sa 3,5 turnira po peharu, a slijede Rodžer Federer (4,4), Pit Sampras (4,9)… Oni su daleko iza njega i po broju velikih trofeja – Nadal im ima 59, Federer 54, a Sampras 30.

Uzgred, osvajanjem pehara u Parizu, srpski as je 12. put u karijeri godinu završio sa makar dvije masters titule. Ovog puta to još više dobija na značaju, jer ih je igrao svega četiri – u Indijen Vels i Majami nije mogao da ode, jer nije bio vakcinisan protiv koronavirusa, Madrid je preskočio zbog povrede lakta, Toronto zbog umora, a u Šangaj nije htio da putuje, kako bi se pripremio za završnicu sezone. U Monte Karlu i Rimu je ranije eliminisan, jer je tempirao formu za Rolan Garos…

Novaku je ovo bila 97. titula u karijeri i sada je na pragu magične granice od 100, koju su prebacili samo Džimi Konors (109) i Federer (103). A koliko vjeruje u sebe, Novak je najbolje pokazao riječima nakon osvajanja ukupno 10. pehara u Gradu svjetlosti (uz sedam na Mastersu, ima i tri na Rolan Garosu):

– Što se rekorda po broju osvojenih ATP turnira tiče, to je sve moguće. Zbog čega da ne idem na obaranje još i tog rekorda? Sada imam 12 manje, ali takođe imam i još koju godinu uspješnog bavljenja tenisom. Idem na sve moguće rekorde, na sve što mogu da oborim. Nikada nisam imao problem da to kažem, zato me možda ljudi i ne vole. Nisam se pretvarao kao neki – da kažem da mi nije cilj, pa onda da se ponašam drugačije – poručio je Đoković.