Elektroprivreda je stabilno preduzeće, koje je profitabilno za državu. Interesovanja za ovo preduzeće postoje iz Zapadne Evrope, širom svijeta, ali i iz regiona, saopštila je u intervjuu Pobjedi ministarka ekonomije Dragica Sekulić.
„Ove godine smo planirali da donesemo
novu energetsku politiku i u skladu sa tim da vidimo kako bismo mogli
reorganizovati EPCG. U toku mandata ove Vlade nećemo tražiti kupca za
EPCG, već ćemo razmišljati da li su EPCG potrebni zapadnoevropski ili
svjetski partneri za ulaganje u određene projekte“, kazala je Sekulić.
Vlada i Elektroprivreda su po osnovu
ugovora o put opciji u potpunosti isplatili kompaniju A2A. Država je 30.
decembra prošle godine otkupila preostalih 636.793 akcije EPCG od A2A,
za 2,85 miliona eura, nakon čega je ova italijanska firma izašla iz
EPCG. Na taj način država je povećala udio u vlasničkoj strukturi EPCG
na 88,6 odsto, dok je EPCG vlasnik deset odsto akcija.
Upitana da li će u 2020. godini
Ministarstvo ekonomije nastaviti sa državnim podsticajima i podrškom
preduzetnicima i privrednicima, Sekulić kaže da je kroz programe
finansijske i nefinansijske podrške u prošloj godini podržano je 307
preduzeća, dok je u 2018. godini podržano ukupno 101 preduzeće.
„Broj ukupno podržanih preduzećau 2019. godini u odnosu na 2018. godinu veći je za 204 posto, dok je iznos odobrenih subvencija veći za 136 posto. I naredni period biće posvećen jačanju sektora malih i srednjih preduzeća kroz kontinuirano unapređenje postojećih i kreiranje novih programskih linija u okviru Programa za unapređenje konkurentnosti privrede. Za narednu godinu pored deset postojećih programskih linija, privredi će na raspolaganju biti i dvije nove – Programska linija za podršku digitalnoj transformaciji biznisa i linija za podršku internacionalizaciji MMSP. Tokom 2019. godine, Ministarstvo ekonomije je realizovalo Program za unapređenje konkurentnosti privrede. U okviru datog programa odobreni su projekti za 161 preduzeće u ukupnom iznosu od 1,66 miliona eura. Podržana preduzeća zapošljavaju ukupno 3.120 zaposlenih.“
Lani su stupile na snagu izmjene Zakona o
unutrašnoj trgovini, kojim je uvedene neradna nedjelja i praznici u
trgovini. Na pitanje koliko je zadovoljna prvim efektima primjene ovog
zakonskog rješenja, Sekulić kaže da treba još vremena da bi se efekti
vidjeli.
„Od početka primjene zakona prošlo je
nešto više od dva mjeseca. Podatak da je za ovaj period izrečeno sedam
prekršajnih naloga, slobodno mogu reći, ohrabruje. Zapravo, stiče se
utisak da se navike polako mijenjaju, da građani polako prihvataju
izmjene kao korisne za njih kao pojedince i za društvo u cjelini.
Vrijeme je, definitivno, najbolji pokazatelj ispravnosti donošenja
zakona, tako da predlažem da sačekamo“, kazala je ona.
Sekulić kaže da su glavne koristi za
Crnu Goru od uspostavljanja elektro-energetske veze sa Italijom
povezivanje dvije države, te da to predstavlja jedan od najznačajnijih
infrastrukturnih projekata Crne Gore.
„Podmorski kabl je zapravo auto-put u
energetici. Dvosmjernipodmorski kabl obezbjeđuje Crnoj Gori lak i
pristupačan uvoz električne energije i omogućava da u punoj mjeri
iskoristi prednosti pozicije dijela integrisanog energetskog tržišta.
Crna Gora će imati značajne prihode po osnovu 20 odsto udjela
Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) u ukupnom kapacitetu kabla.
Kroz veću iskorišćenost 400 kV mreže, smanjićemo gubitke u prenosu i
podići nivo tehničke otpornosti energetskog sistema. U konačnom, prihodi
od tranzita i zakupa prenosnih kapaciteta uticaće na smanjenje troškova
korisnika prenosnog sistema. Ovaj projekat će pružiti značajno veći
kapacitet, sigurnost i pouzdanost prenosne mreže.“
Upitana da li i dalje vjeruje u gradnju
drugog bloka TE, Sekulić kaže da gradnju drugog blokaTE na bazi
prvobitno baziranih tehnologija nije moguće realizovati iz mnogo
razloga.
„Bila je to dobra i ispravna odluka i
2007. i 2009. godine, čak i2012. godine kada je projekat aktuelizovan
objavljivanjem poziva za dostavljanje ponuda za izgradnju. Bila je to
dobra odluka i 2016. godine kada je zaključenugovor sa češkom Škodom
Praha. Danas, kada smo odlučili da po najsavremenijim evropskim uslovima
i bez rizika po životnu sredinu, a uz najviše evropske standarde
rekonstruišemo prvi blok, čini mi se da smo donijeli ispravno rješenje.“
Ministarstvo ekonomije je počelo
pregovore o sporazumnom raskidu šest ugovora o gradnji malih
hidroelektrana (mHE) u nekoliko opština. Koliko će to koštati i da li
očekujete da bi moglo doći do suda?
„O detaljima pregovora u ovom trenutku ne možemo govoriti, ali ćemo javnost svakako pravovremeno obavijestitio svim relevantnim pitanjima.Odgovorno pristupamo, moramo naći pravu mjeru, čuvajući imidž naše zemlje kao sigurne destinacije za ulaganja, a poštujući interese lokalne zajednice,“ zaključila je ona.
Pročitajte još