Zvanični podaci pokazuju da je mnogo, čak i previše polovnjaka sa lažiranom kilometražom, kao i da je mnogo njih prije prodaje bilo kod limara zbog udara, manjih ili većih.

Svako deveto vozilo ima vraćenu kilometražu. Prosečna mjera vraćanja je 54.603 kilometara, navode iz carVerticala, najveće evropske platforme za polovnjake. Ili na ovaj način, kupac faktički preplaćuje vozilo. Problem je istovremeno i dalje planiranje održavanja, jer nije isto da li vam je polovnjak prešao 200.000 kilometara ili 50.000 više, navode iz carVerticala.

Polovni automobil kupljen prošle godine u januaru i decembru je mogao da se proda za oko 25 odsto više. Rast cijena je nastavljen i ove godine, doduše blagi, ali je ocjena da nema još mnogo prostora za poskupljenje.

Pojava skrivanja pravih vrijednosti kilometraže je prisutna svuda u svijetu. Što se tiče Evrope, najtransparetnije tržište imaju zemlje Zapadne Evrope, potom Centralne Evrope, dok Istočna Evropa ima najmanje transparentno tržište. Do smanjenja transparentnosti, odnosno do raznih prevara trgovaca dolazi najčešće zbog lošije ekonomske situacije, jake inflacije ili drugih problema na tržištu.

Italija ima najmanji procenat oštećenih automobila po Indeksu – 16,6 odsto. Procenat kompromitovanih automobila je takođe relativno nizak – 11 odsto, a samo 32,1 odsto vozila u zemlji se uvozi.

Njemačka je rangirana na 2. mestu sa 12,6 odsto kompromitovanih mjerača kilometraže i 21,3 odsto oštećenih vozila. Dok je Njemačka najveći proizvođač automobila u Evropi, 26,8 odsto polovnih vozila u zemlji uvozi se iz inostranstva.

Vlasnici auto-placeva kažu da polovni automobili trenutno poskupljuju zato što je i dalje nedovoljna proizvodnja novih vozila, ali da sada polovnjake kupuje samo ko mora. Mnogi se kažu zbog cijena ne odlučuju na promjenu.

Stabilizacija na tržištu polovnih vozila se očekuje tek 2024. U Srbiji se najviše kupuju polovna vozila koja su proizvedena između 2005. i 2010. godine, a 80 odsto prodatih korišćenih vozila je starije od deset godina.

Zbog velikog poskupljenja, često se kaže da su oni postali luksuz. Cijene automobila su u stalnom porastu u posljednje dvije godine, jer nedostatak djelova, posebno kompjuterskih čipova, ima ograničenu ponudu zbog velike potražnje potrošača. Na globalnom nivou, te više cijene bile su glavni faktor u ukupnim inflatornim pritiscima budući da otprilike 40 odsto američkih domaćinstava kupuje automobil svake godine.