Budući da smo na samom početku 2020, nije na odmet da podsjetimo na besmrtne poruke čika Duška, koje nam mogu pomoći da budemo pažljiviji i plemenitiji u narednoj godini…

Na sam spomen njegovog imena, Duško Radović budi osjećaj topline i nostalgije. Ovaj književnik, novinar, TV urednik, aforističar, mudrac, izrekao je rečenice pune ljubavi i istine koje su i danas tačne i koje se citiraju.

Budući da smo na samom početku 2020, nije na odmet da podsjetimo na besmrtne poruke čika Duška koje nam mogu pomoći da budemo pažljiviji i plemenitiji u narednoj godini…

„Danas je prvi dan, početak.

Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo

a da vas voli ono što vas nije volelo.

Želim da vam deca budu bolja od vas, da se

više vi hvalite njima nego oni vama.

Želim da vas dobro služe noge, da na njima

provedete veći deo nove godine, da imate više

posla nego vremena.

Želim vam da budete potrebniji drugima

nego oni vama.

Da želite i možete više nego što vam treba, a da

sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu

kao vi.

Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.

Mislite malo na one kojima će morati da uzmu

ono što vama budu dali.

Želim vam da dobijete stan ako ga nemate ili

da umete da se radujete ako ga već imate.

Da vam ono što imate ne bude manje od

onoga što nemate.

Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće

sa vama nego prethodna!

Nemojte stalno vikati i tražiti još. Ponekad recite dosta i neću više, hvala, ni ovo nisam zaslužio.

Na kraju ove i na početku Nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi:

– Neću više nikad, ili ću manje nego do sada,

ili ću samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam.

Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekad borili.

Nemojte nikad više tuđim greškama objašnjavati i pravdati svoje.

Nemojte raditi ono čega bi se vaši roditelji stideli

i čega će se vaša deca sutra stideti,

nemojte sebe proglašavati jedinim i najboljim.

Najbolji više nisu živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema.

Oslobađajte slugu. Pomozite im da ne budu sluge,

čak i onda kada bi oni to hteli da budu.

Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima

samo onda kada su vam potrebni.

Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodušnima,

pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi vas slušali

i da bi vam verovali.

Nemojte stalno vikati i tražiti još.

Ponekad recite dosta i neću više, hvala, ni ovo nisam zaslužio.

Nemojte tražiti da vam se unapred plati ono što ćete tek uraditi.

Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono što ste već uzeli.

Budite skromni zato što vi tako hoćete,

a ne samo zato što vam drugi ne daju.“