U cjelini posmatrano, 2019. je bila relativno dobra ekonomska godina.
U odnosu na okruženje, na to što se dešavalo u ovoj godini, mislim da
su crnogorska ekonomija i Vlada položile ispit sa visokom ocjenom. Stopa
rasta BDP u trećem kvartalu iznosila je 4,7 odsto, dok je, poređenja
radi, u istom tom periodu Evropska unija imala rast BDP od 1,7 posto.
Dakle,
ovi podaci daju mi razloga za optimizam da će projektovana stopa rasta
za narednu godinu od 3,4 odsto biti veća, a do sada nijesam omašio u
prognozama”, kaže u razgovoru za Dnevne novine profesor Ekonomskog
fakulteta Univerziteta Crne Gore i predsjednik Saveza ekonomista Crne
Gore Božo Mihailović.
Profesor Mihailović
podsjeća da je u ovoj godini u Crnoj Gori ostvarena dinamička privredna
aktivnost, što je i rezultiralo visokim stopama privrednog rasta i bruto
društvenog proizvoda i visokom investicionom aktivnošću. Povjerenje
inostranih investitora u crnogorsku ekonomiju je, kako kaže, značajno,
što pokazuje i podatak da su direktne strane investicije zabilježile
rast od 22,5 posto u ovoj godini u odnosu na prošlu.
DN: Šta je još obilježilo godinu za nama?
MIHAILOVIĆ:
Nakon visokih stopa rasta BDP i direktnih stranih investicija, treće
obilježje je niska inflacija koja je prema Monstatovim podacima za prvih
10 mjeseci ove godine 0,3 posto. To je podatak koji preuzima i CBCG.
Četvrto obilježje je smanjenje nezaposlenosti, a peto stabilnost javnih
finansija u čitavoj ovoj godini. Sljedeće što bih istakao kao
karakteristiku za 2019. godinu u crnogorskoj ekonomiji jeste javni dug,
odnosno činjenica da je njegovo povećanje nastalo zbog investicione
aktivnosti i ne zbog tekuće potrošnje, što je izuzetno važno.
Još
jedan podatak je vrlo značajan Crna Gora je na nivou 48 odsto prosjeka
BDP u odnosu na prosjek država EU. To je izuzetno značajno. Najveći BDP
po stanovniku, da podsjetim, jeste u Luksemburgu čiji je BDP 2,5 puta
iznad prosjeka EU i iznosi 261 posto evropskog prosjeka. Ali, jedna
Bugarska, koja je godinama već članica EU, ima BDP na nivo 51 posto
prosjeka EU. Dakle, Crna Gora je tu.
DN: Šta je moglo bolje?
MIHAILOVIĆ:
U ekonomiji važi pravilo kao u vojsci – nikad nije toliko dobro da ne
može biti volje. Dakle, ostaje i dalje naš dugoročni problem vezan za
spoljnoekonomsku komponenntu. Ukupna spoljnotrgovinska aktivnost
iznosila je za deset mjeseci (prema Monstatu) 2,6 milijardi i povećana
je za dva posto, što znači da je crnogorska ekonomija dinamična.
Međutim, izvoz je sasvim nedovoljan, on je svega 374 miliona, a
pokrivenost uvoza izvozom je 15,7 odsto. To je jedna, da kažem, “rak
rana” crnogorske ekonomije koja nije od juče. I u onoj velikoj
Jugoslaviji nikada nije pokrivenost izvoza uvozom bila veća od 20 posto.
Mogla je bolja da bude industrijske proizvodnja, koja bilježi pad, i to
je nešto na čemu se mora ozbiljno raditi…
DN: Budžet za
2020. godinu planiran je na 2,64 milijarde eura. Ministar finansija
Darko Radunović kaže da je osnovna karakteristika budžeta da obezbjeđuje
nastavak intenzivnog ekonomskog rasta.
MIHAILOVIĆ:
Budžet je plan prihoda i rashoda određene države za jednu godinu i kod
budžeta je uvijek problem prihodna strana. Ja sam pristalica toga da se
krene ne sa rashodne, nego sa prihodne strane, pa da se onda u okviru
toga traže rješenja. Već sam rekao ranije za medije, i ostajem pri tome i
danas, da bi trebalo da rashode smanjimo za otprilike pet posto. Zašto?
Zato što je to oko 130 miliona eura, a naše su kamate preko 100
miliona. Dakle, dobro bi bilo da još malo stegnemo kaiš, da osjetimo da
treba i mora da se štedi. Govorim o cjelini. Znam da neki ne mogu,
nemaju od čega, ali ja govorim o podacima na nivou države. Imam utisak
da su neke potrošačke jedinice povećale svoje apetite u odnosu na realne
mogućnosti Crne Gore.
Pozdravljam povećano ulaganje u zdravstveni
sistem, prosvjetu, nauku, jer su to vitalni organi državnog i
društvenog organizma, a posebno pozdravljam izdvajanje za poljoprivredu.
Ako se dobro sjećam, to je 42 miliona eura, i to treba da da
multiplikativne efekte. To nije izdvajanje u potrošnju, nego u razvoj.
DN: Opozicija tvrdi da je budžet izborni, te da Vlada ekonomski rast bazira na pozajmljenom novcu.
MIHAILOVIĆ: Ja za tu terminilogiju da je neki bužet “izborni” nijesam čuo. Nijedan budžet nije ni izborni ni
neizborni, to je plan prihoda i rashoda za jednu godinu.
Takođe ne
stoji ocjena da se ekonomski rast bazira na pozajmljenom novcu. To nije
tačno. Uostalom, šta to znači, kakav se to rast bazira na pozajmljenom
novcu? Ono što su Vlada i MF posebno u ovoj godini učinili jeste da su
primijenili domaćinsku logiku, a to je da smo se na tržištu novca
zadužili po nižim kamatnim stopama nego što su bile one od prije
nekoliko godina. Ranije smo se zaduživali po kamatnim stopama od
sedam-osam posto, a danas po kamatama koje su 2,5 do tri puta niže. To
je domaćinska logika. Važno je da se više ne zadužujemo i važno je da
restrukturiramo kredite.
DN: Da li je projektovana stopa ekonomskog rasta za narednu godinu od 3,4 odsto realna? Kakve su Vaše procjene?
MIHAILOVIĆ:
Moram da podsjetim da sam zadnjih nekoliko godina zaista pogodio stope
privrednog rasta i da svoje prognoze nijesam mijenjao. A bile su takve
da sam predviđao više stope nego relevantne međunarodne institucije MMF,
Svjetska banka… Rekao sam i vama u jednom ranijem intervjuu da, uz
dužno poštovanje svih tih eksperata, ja sam bolje pogađao nego što su
oni, tako da su oni morali da mijenjaju prognoze, a ne ja.
DN: Hoće li tako biti i u 2020?
MIHAILOVIĆ:
Mislim da ćemo ostvariti višu stopu privrednog rasta od 3,4 odsto,
koliko je planirana. Ja sam optimista da će tako biti, kao što sam bio i
do sada. Na čemu to baziram? Prije svega na privrednim tokovima iz
trećeg kvartala u kojem je zabilježen rast od 4,7 posto. Ekonomija je
kao rijeka, ne možete da j e zaustavite na dan 31. decembar. Šta će se
desiti tog dana ništa, desiće se 1. januar.
Šta hoću da kažem?
Imamo pozitivne tendencije i to će biti vjetar u leđa koji mi daje
razloge za optimizam… Uzmimo činjenice visoka privredna aktivnost, silna
ulaganja u poljoprivredu, velika investiciona aktivnost (IRF je recimo
tokom prethodnih nekoliko godina investirao milijardu), veći broj
zaposlenih, bolja finansijska disciplina, odlični rezultati u turizmu i u
drugim sektorima…
Dakle, ovo je karakteristika ukupnog ambijenta
koji samo treba da se nastavi u idućoj godini. Zato i očekujem da ćemo
ostvariti i višu stopu privrednog rasta od projektovanih 3,4 odsto.
DN:
Prema ocjenama Svjetske banke, javni dug bi od naredne godine trebalo
da pada da bi 2021. taj pad bio značajan, sa sadašnjih 78, na oko 61
odsto. Kakve benefite, ukoliko se ta predviđanja ostvare, mogu da
očekuju građani Crne Gore?
MIHAILOVIĆ: Ako dođe do
projektovanog pada javnog duga i ako stabilnost javnih finansija bude
zadržana na ovom nivou, a prema parametrima bi trebalo, onda bi moglo da
uslijedi eventualno malo povećanje životnog standarda. Govorim o
prosjeku. Što se tiče privatnog sektora, tu standard zaposlenih zavisi
od rezultata na tržištu svake privatne firme.
Mislim da ne smijemo
biti nezadovoljni ni ako budemo još neko vrijeme imali nivo standarda, u
cjelini posmatramo, koji smo imali ove godine. Znam da će neko reći
meni nije dobro, meni je nizak standard, i ja sve to razumijem, ali
govorim na nivou države Crne Gore.
DN: Koji će biti najveći izazovi za crnogorsku ekonomiju u narednoj godini?
MIHAILOVIĆ:
Izazova ima dosta, imaju ih svi. Izazova imaju velike, razvijene
ekonomije u Evropi, jedna Njemačka, Francuska, Austrija, velike zemlje
Amerika, Kina, Rusija, a ne mala Crna Gora. Ali, ponoviću moju poruku da
mi uradimo ono što je do nas, da shvatimo da bez rada, reda,
discipline, odgovornosti, saradnje, bez našeg umrežavanja u okruženju
nema rezultata.
A što se tiče izazova, svešću ih na pet. Prvi je
da ostvarimo dinamičan rast koji smo planirali za iduću godinu. Drugi
izazov je ravnoteža budžeta, treće smanjenje nezaposlenosti i razvoj
preduzetničkog društva kako bismo smanjili odliv mladog radno sposobnog
stanovništva u inostranstvo. Četvrti izazov je javni dug njegovo
servisiranje, restrukturiranje i postepeno smanjivanje, ali nikako
povećanje i peti, iako nije na posljednjem mjestu, održavanje i uvećanje
životnog standarda stanovništa.
DN: Valorizacija
aerodroma kroz koncesije takođe izaziva dosta oprečnih mišljenja. I
unutar vladajuće koalicije postoje neslaganja…
MIHAILOVIĆ:
Ponoviću moje stavove o tome. Tender je u toku, mi moramo da otvorimo
četvoro očiju da vidimo sa kime ćemo pregovarati i prije nego donesemo
odluku vidjeti koje to sve posljedice ima. Stotinu miliona nijesu neke
velike pare, meni one nijesu važne. Meni je kao ekonomisti važno da se
postavi sljedeće pitanje: Ako Crna Gora ne može da dovede aerodrome na
nivo evropskih aerodroma u funkciji razvoja turizma, onda je odluka
Vlade u redu, ali se mora vidjeti ko je partner sa druge strane. Jer mi
imamo samo dva aerodroma, a ne 22, zato treba svu pamet koncentrisati i
vidjeti šta mi tim dobijamo sa stanovišta razvoja tih aerodroma i
razvoja turizma i Crne Gore kao turističke destinacije.
Ja ne
polazim od partijskih interesa, niti me to interesuje, nego sa
stanovišta benefita od ovakvog načina razvoja aerodroma. U ekomoniji ne
postoji “da ne”, nego “da, pod uslovom” …i “ne, pod uslovom”…
Nije presudno to što ćemo sada dobiti određena sredstva, nego razvoj i garancije koje će biti obezbijeđene da se to postigne.
DN: Koje preporuke biste uputili Vladi u vođenju ekonomske politike u godini koja je pred nama?
MIHAILOVIĆ:
Ja sam indvidualac i ne smatram da pored toliko ljudi u Vladi i drugim
institucijama imam tolike kompetencije da mogu da dam neke preporuke.
Zato ovo što ću reći shvatite kao ocjene jednog pojedinca koji, ipak,
nešto zna i koji poznaje privredu Crne Gore. Eto sa tog stanovišta ću
nešto reći, iako, a i to sam negdje ranije rekao za vaš list, ni u kući
baš ne slušaju moje preporuke.
Šalu na stranu, siguran sam da se
mora nastaviti sa ofanzivnom ekonomskom strategijom koja znači ulaganje u
budućnost, a koja se bazira na povećanju konkurentnosti, na regionalnom
razvoju… Zatim, nastaviti sa širokom preduzetničkom aktivnošću, da
zaboravimo da je država glavni poslodavac i da svako od nas treba da
razmišlja da bude poslodavac sebi.
Preporuka je da se vodi stalna
briga o stabilnosti javnih finansija, smanjenju sive ekonomije,
restrukturiranju privrede i duga, da se forsiraju investiciona ulaganja u
realni sektor a to su prije svega industrija, poljoprivreda,
turizam, građevinarstvo… to što proizvodi materijalnu vrijednost.
Očekujem
da će IRF i dalje to raditi, kao i da će će banke smanjivati kamatne
stope i voditi računa o onoj staropodgoričkoj poslovici: Nije poginuo
zajam, no vraćanje.
Na kraju, kao jedna opšta preporuka – štednja
na svim nivoima. Imam utisak da nam je u nekim oblastima milion eura
postao suviše mali novac, a morao bi, kao maloj zemlji, biti i te kako
veliki sa stanovišta potrošnje.
DN: Trenutno
najjaktuelnija ekonomska pitanja su vezana za podršku nacionalnom
avio-prevozniku, odnosno ulaganje u njegovu konsolidaciju i razvoj. Za
vlast je to dobar i neophodan potez, a za opoziciju pogrešan…
MIHAILOVIĆ:
Podsjetiću crnogorsku javnost da sam, da ne kažem prvi, rekao kada je
to bila na određeni način i jeres, da Montenegroerlajnz mora da se održi
kao avio-kompanija koja doprinosi privrednom i društvenom razvoju i
afirmaciji Crne Gore. Taj stav imam i danas. Ali sam i tada rekao, a i
danas ponavljam, da mora da se napravi analiza šta gubi Crna Gora ako MA
pođe u stečaj. Najlakše ga je poslati u stečaj. Ali, mi smo mala
zemlja. Bilo kakav dogovor sa bilo kojom drugom avio-kompanijom značio
bi opasnost da ona, marginalizujući naša dva aerodroma, može da nam
nanese visoku štetu u oblasti turizma.
Crna Gora je snažna avio-destinacija i sve ovo što se predviđa za MA ne smatram kao pomoć, nego kao brigu države o nacionalnoj avio-komapniji i ulaganje u njen razvoj. Da ne bih bio nedorečen, mora se znati šta se dobija ulaganjem od 105 mili ona, ne govorim o onih 50 za kupovinu aviona. Takođe i menadžment, kao i Odbor direktora, moraju preuzeti odgovornost za dalje korake. Na njima je da naprave projekciju u narednih nekoliko godina šta se tim sredstvima postiže u okviru MA. Ono što se ne smije dozvoliti jeste da “uspemo, narodski rečeno, tih 105 miliona, pa da za dvije godine imamo istu priču.
Pročitajte još