Istraživač Stefan Lorkovski je za Dojče Vele razjasnio kako hrana koju konzumiramo svakodnevno, utiče na naš organizam. Jedna studija objavljena u naučnom časopisu “The Lancet” izveštava o prekomjernoj konzumaciji crvenog i prerađenog mesa, soli i šećera i nedovoljno voća, povrća i mahunarki.

Naša svakodnevna ishrana, kažu istraživači, je veći ubica od bilo kog drugog faktora rizika, uključujući pušenje cigareta. Jedanaest miliona smrtnih slučajeva širom svijeta u 2017. moglo se pripisati kardiovaskularnim bolestima, koje su često uzrokovane ili pogoršane gojaznošću i lošom ishranom – posebno prekomjernom konzumacijom soli.

Profesor Lorkowski objašnjava da se podaci razlikuju u zavisnosti od zemlje i da su prehrambene navike u zemljama u razvoju dosta drugačije, prenosi nova.rs.

“Proizvodi od cijelog zrna se najmanje jedu u skoro svim zemljama. Ako imate niska primanja, ne kupujete povrće, ne kupujete meso. Umjesto toga kupujete jeftinu hranu, često bogatu škrobom. U industrijaliziranim zemljama imamo nešto drugačiju situaciju jer imamo dovoljno novca da potrošimo na hranu, ali jedemo i hranu koja ima malo vlakana, a bogata je rafiniranim škrobom i mastima, kao i kalorijama”, kaže profesor.

Lorkovski je takođe objasnio šta ne jedemo dovoljno i koju hranu bi trebalo unositi više.

“Dakle, ozbiljan problem uočen u našoj studiji je nizak unos vlakana. Ne jedemo dovoljno proizvoda od cijelog zrna. Preferiramo brzu hranu koja se sastoji i od rafiniranog škroba i masti. Ove namirnice obično sadrže malo vlakana, a takođe i mikronutrijenata i elemenata u tragovima”, rekao je profesor te dodao: “Naš unos natrijuma je generalno previsok. Volimo slatku i slanu hranu i glavni problem je što smo se navikli na takav ukus. Zatim, kako starimo, vjerovatno nam je potrebno više soli i šećera da bismo pronašli nešto ukusno. Kao što je navedeno u našoj studiji, više od 50 posto svih smrtnih slučajeva je rezultat neunošenja dovoljno integralnih žitarica i voća, kao i prevelikog unosa natrijuma.”

Lorkovski je objasnio da je u Njemačkoj 50 posto stanovnika gojazno.

“Više od 50 posto Njemaca je gojazno. Dakle, definitivno imamo problem sa gojaznošću i njenim posljedicama kao što je dijabetes melitus. Osim kalorijskog unosa, u Njemačkoj ne jedemo dovoljno namirnica biljnog porijekla, poput voća i povrća, ali je potrošnja mesa i mesnih proizvoda prevelika. Iz studije znamo da je unos cijelog zrna i vlakana glavni pokretač u prevenciji ukupnog mortaliteta, kardiovaskularnih bolesti, dijabetes melitusa tipa 2 i kolorektalnog karcinoma. S druge strane, ako jedete više integralnih žitarica, obično se bolje zasitite i jedete manje”, zaključio je.

Profesor naglašava da ljudi ne razmišljaju o hranljivim materijama već impulsivno kupuju određene prehrambene proizvode, od koji su mnogi jako štetni. Među namirnicama koje smo uvrstili u našu svakodnevnu ishranu, a izuzetno su nezdrave su i bijeli hljeb, energetske pločice (sadrže od 15 do 30 grama šećera po pločici), soja (većina plodova soje je genetski modificirana), šećer i prerađena hrana.

Stefan Lorkovski je profesor na katedri za nutricionističku biohemiju na Institutu za ishranu Univerziteta Friedrich Schiller u Jeni, u Njemačkoj. Pridonio je radu “Zdravstveni efekti rizika u ishrani u 195 zemalja, 1990-2017” koji je objavljen u naučnom časopisu “The Lancet”.