Koliko treba da se brinemo?

Čini se da je korona za nama, ali i dalje svakog dana ima dosta zaraženih, a na sve to studije o njenim posledicama sve više pokazuju da pandemija tek uzima svoj danak. Sad je prepoznata još jedna zastrašujuća posledica bolesti – nemogućnost prepoznavanja ranije poznatih lica.

Takozvana slepoća lica, tj. prozopagnozija – poremećaj percepcije ljudskog lica, nalazi se na dugačkom spisku neuroloških problema povezanih s kovidom, a da li takvih slučajeva ima i kod nas i kako se s tim posledicama korone boriti, za Novu priča neurološkinja Gorica Đokić.

Ona kaže da ova pojava, nažalost, nije neuobičajena.

„To je jedna vrlo česta posledica u praksi jer ide u prilog kognitivnog deficita, pogotovo kod ljudi koji su već imali neku prekliničku formu, blagi kognitivni poremećaj. Onda se desi da pacijenti zaborave imena koja su znali, ne prepoznaju sopstveno dete…“

Doktorka kaže da se ova posledica kovida javlja obično kod sredovečnih i starijih, ali i kod mlađih.

„Ipak, kod mlađih se više dešava u sklopu toga što im se od korone ekstremno podizao stepen anksioznosti. Onda u sklopu toga dolazi do različlitih depersonalizacija i derealizacija.“

Doktorka veruje i da ćemo posledice kovida tek osetiti.

„Ja, nažalost, očekujem poprilično ozbiljnu situaciju, čak i kod onih koji su imali samo blaže forme kovida. Iz kliničkog iskustva vidim da, ako je mini mental skor 30 (na skali za normalno kognitivno funkcionisanje), a pacijent je prethodnih pet godina imao skor 26 jer ste ga dobro lečili – taj skor posle kovida pada na 20, čak i 18, što je ozbiljna demencija.“

Naša sagovornica podseća da je kovid ozbiljna sistemska bolest.

„Ali to nije prva sistemsnka bolest koja se javlja kao posledica virusa. Sećamo se takozvane bolesti ludih krava, kao i vrlo obiljnih encefalitisa, tj. upale mozga koji su posledica najobičnijih virusa tipa morbila.“

U svemu je dobra vest što ima nade za uspešno tretiranje ovih posledica kovida.

„Iskustvo nam pokazuje da pacijenti dobro reaguju na terapiju koja se inače daje kod kognitivnih oštećenja.“

Za kraj, doktorka Đokić ima jedan važan savet.

„Ako osetite sličan simptom, obavezno idite kod lekara da vas pregleda, da vidi da li je taj kognitivni deficit objektivan i šta može da se uradi tim povodom, čak iako ste koronu imali pre, recimo, pola godine i ako je bila samo blaža forma bolesti.“