Заиста немам намјеру да полемишем са Вањом Марковић, али сам ради јавности дужан реаговати на шкработине њених писара и савјетника.
Прво што ми је пало у очи у „њеном“ саопштењу је то да она, као директор једне васпитно-образовне установе и професор историје, не зна да Црна Гора није „република“. То значи да Вања Марковић није погледала ни прву страницу Устава државе чији је намјештеник, па се поставља логично питање – како је положила државни испит?! Све вријеме се позива на закон по оној Његошевој: Закон му је што му срце жуди, /Што не жуди у Коран не пише. И Хитлер и Павелић су убијали по закону…
Баш ме интересује гдје то у закону пише да предност при запошљавању имају другарице директорице из Бијелог Поља?! Такође се питам гдје у закону пише да директорица има право да баца дневнике и гази по њима?! Гдје у закону пише да родитеље ученика треба називати „глибавим“ и „проклетим“??? Очигледно да Вања Марковић има неке своје законе по којима поступа. За њу црногорски закони не важе. Она сматра да је као директор изнад свих: изнад министарства, изнад просјветне инспекције, изнад Наставничког вијећа, изнад родитеља, изнад ђака и на крају крајева изнад три мјесне заједнице.
Асурдно је да се она која је о јаду забавила три села позива на психолошки притисак који се наводно над њом врши. Да ли се она икад запита кроз шта ових дана пролазе наши ученици и њихови родитељи и каквом психолошком притиску су изложени од стране ње која силом на срамоту хоће да докаже да је само она у праву.
По ријечима оних који пишу саопштења Вање Марковић ја сам чаробњак који је у Средњој стручној школи за собом повео преко 800 ђака и сада у Матаругама „зарад својих личних интереса“ манипулишем родитељима и ђацима. Моја бивша директорица истовремено одлично зна да је моје незаконито отпуштање из Основне школе „Матаруге“ само један од стотину проблема у овој школи који се годинама гурају под тепих. Није Вања Марковић једино мене истјерала из ове школе. Списак њених жртава је много дугачак. Сјетимо се само какву психичку тортуру је вршила над дугогодишњим наставницама ове школе – Милојком и Радом Шљукић, као и помоћним радником Сашом Зиндовићем; како је прогањала Здравку Ђоковић, мајку четворо дјеце; како је из школе на безочан и дрзак начин истјерала Ивану Цвијетић, Јасмину Јоксовић, Павла Чоловића, Милицу Пушоњић и бројне друге колеге. Свако од тих људи је спреман, кад за то дође вријеме, да посвједочи ко је Вања Марковић и на шта је све спремна у обрачуну са просветним радницима.
Тражио сам и тражим оно што ми по закону као дугогодишњем раднику школе у Матаругама припада. Засметало ми је то да моје часове даје као хонораре колегама из Бијелог Поља. Има ли у томе нешто лоше и политички???
- свакој школи у којој сам до сада био запослен – својски, поштено и са много љубави – радио сам свој посао. Колеге су ме поштовале, а дјеца несебично вољела као свог учитеља, наставника и професора. При одласку из сваке школе дјеца су ме сузама испраћала, као што ме и сад испраћају, јер дјечија срца најбоље осјећају неправду која ми је учињена. Једини мој лични интерес у просвјети је био да васпитавам и образујем своје ученике, да од њих изграђујем генерације здравих и образованих људи на којима ће почивати будућност Црне Горе. Ако у томе има нешто лоше, онда сам ја све ове године живио и радио у заблуди.
Мр Бојан Струњаш
Pročitajte još