Прије неколико дана је нелегитимни предсједник општине Пљевља поново саопштио како ће покренути поступак промјене назива главне градске улице у Пљевљима, која деценијама и са пуним правом носи име Краља Петра, чија је војска два пута ослободила Пљевља 1912. и 1918. године. Важно је подсјетити да су Пљевља игром случаја и тек након низа дипломатских перипетија 1913. године ушла у састав Црне Горе, што се такође није могло десити без сагласности Краља Петра.

Понижавање је здравог разума то што Мирко Ђачић поручује како ово наводно није важна тема, али ће он ипак њој да се посвети. Јасно је да је за његове политичке менторе, па онда и за њега самог, ово питање од посебног значаја и да је саставни дио кампање препарирања свијести и вјештачке промјене идентитета Пљеваља и Пљевљака која се води у сусрет попису становништва 2021. године. Овај наум је, наравно, само дио шире стратегије вјештачке промјене историјског идентитета Црне Горе засноване на фалсификатима и брисању свега што има везе са српством, па самим тим и са изворном Црном Гором.

Немамо дилему да је промјена назива главне улице Краља Петра заправо једини посао који Ђачић треба да обави у новом мандату предсједника општине. То је несумњиво једини задатак који има и који је добио директно од екстремиста из Бошњачке странке, а који управо он треба да беспоговорно, понизно и послушнички изврши. Упозоравамо Мирка Ђачића да би извршавање овог захтјева значило гажење достојанства и понижавање убједљиве већине грађана Пљеваља који имају поштовање према својим прецима, својој историји и који вреднују најзначајније историјске датуме. Не само Мирко Ђачић, већ и предсједник општинског одбора ДПС-а Владе Милинковић, мораће да одговоре коме је то неприхватљив назив улице Краља Петра и због чега тај назив некоме смета.

Невјероватна је чињеница да Ђачића активисти владајућих странака и даље лажно представљају као Србина, док он посвећено ради на томе да избрише све што јесте српско историјско наслеђе у Пљевљима. Увјерени смо да он, као непревазиђени конвертит, не може никога у Пљевљима навести да промијени своје национално и вјерско осјећање, припадност српском народу и Српској Православној Цркви, приврженост српском језику и ћирилици. Такође смо сигурни да се Ђачић итекако прерачунао ако је помислио да ће му проћи ово слијепо извршавање задатака екстремиста из Бошњачке странке, али и испуњавање жеља екстремних дукљанско-монтенегринских кругова за промјеном назива главне градске улице у Пљевљима.

Ма какве друштвено-политичке околности биле, увјерени смо да Пљевљаци неће дозволити себи да промјене вјеру, језик, писмо и однос према историјским вриједностима само због тога што је једна група лопова и криминалаца из врха државне власти, потпомогнута Ђачићем и сличнима, одлучила да вјештачки и на силу преобликује идентитет Црне Горе и то на начин који би одговарао њиховом пројекту приватне државе.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и одборник у СО Пљевља