Након потпуно разумљивих порука које су послате од стране званичног Београда и предсједника Србије, видимо да је услиједило хитро реаговање Катнићеве Владе, односно премијера државног удара Душка Марковића које се може свести на следеће: ни краћег реаговања, ни већих измишљотина и дрскијих манипулација.

Власт у Црној Гори, у периоду од покраденог референдума 2006. године наовамо, а посебно у последњих неколико година, није пропустила нити једну прилику да нанесе штету држави Србији и српском народу у цјелини. Али је зато пажљиво и систематски пропуштала сваку прилику у којој је могла да, без икаквих последица, поступи онако како би то било у интересу државе Србије и српског народа, дакле онако како је то једино природно и нормално, и у прилог очувању најбољих могућих односа са нама братском државом. Кад год је могао да се забоде нож у леђа Србији, да се поткопају напори и настојања државе Србије да заштити своје интересе и интересе српског народа, тај нож је хладнокрвно и снажно забоден од стране владајуће гарнитуре у Црној Гори, при чему је примјетно да Душко Марковић то ради не само крајње посвећено и чиновнички дисциплиновано, већ, чини се, и са посебном страшћу, па и уживањем.

Почев од велеиздајничког и најсрамнијег чина признања лажне државе Косово, па преко гласања да лажна држава Косово буде чланица УНЕСКО-а, затим слања војника Црне Горе у мисију Кфора, па све до актуелног слања представника војске Црне Горе на хрватску прославу годишњице злочиначног етничког чишћења и погрома српског народа у акцији Олуја, нижу се срамни и непријатељски потези власти у Црној Гори према Србији и српском народу у цјелини.

Врхунац политичког безобразлука је када, након свега,у јавним иступима, какав је овај последњи, Душко Марковић почне давријеђа интелигенцију укупне јавности, а онда и политичких представника државе Србије тврдњама како су српски језик и ћирилица наводно заштићени у Црној Гори и како власт у Црној Гори наводно„ брине о српској заједници“. Прије свега, Срби у Црној Гори нису заједница, већ државотворни народ. Срби су народ који је утемељиоидентитет и вриједности на којима Црна Гора историјски почива. И то је чињеница коју не може да доведе у питањебило каква фалсификаторска кампања овог режима. Истина је да у Црној Гористварно постоји једна заједница, која је Душку Марковићу веома добро позната, а то је интересна заједница организованог криминала и врха државне власти, која би да на подјелама и фалсификовању историје учврсти пројекат приватне државе, купи слободу и обезбиједи заштиту за представнике те криминалне заједнице од кривичне одговорности, па и по цијену да отуђи Црну Гору од саме себе, Србије, Српске Православне Цркве и самог православља, као ида је учини непријатељем и Србије и Русије.

Колико је Душку Марковићу стало до унапрјеђења положаја српског народа у Црној Гори и колико му је стало да чује гласове незадовољства и примједбе Срба у Црној Гори најбоље говоре брутална дискриминација Срба приликом запошљавања у органима државне управе којома он руководи, а онда и приликом школовања и лијечења, затим руководеће позиције у државним органима на којима практично да нема нити једног јединог Србина, институционално затирање ћирилице и институционални прогон српског језика иако је по попису већински језик, закључно са бруталним прогоном политичких представника Срба у Црној Гори.

Имајући у виду да је недавно јавно саопштио како је, у тренутку када је та одлука донесена, 85% грађана Црне Горе било против признања лажне државе Косово, обавијештавамо Душка Марковића да то нама, то јест партијама које сматрају ову одлуку срамном, даје за право да непосредно или путем прикупљања пописа поднесемоиницијативу о расписивању референдума о поништењу одлуке Владе Црне Горе о признању Косова, и она ће сасвим сигурно бити спроведена у дјело.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта