Просто је невјероватна и дјелује као тешка иронија пресуда вишег суда по којој сада грађани Пљеваља треба да плате Електропривреди више од 2,5 милиона евра главнице дуга и око 360.000 евра камате, само због тога су покушали да, у виду еко таксе, од загађивача надокнаде бар дио штете коју нам они већ деценијама причињавају, трујући и ваздух и воду и земљиште. Још је теже ову пресуду прихватити ако знамо да та иста Електропривреда дугује Општини Пљеваља више од 15 милиона евра, само по основу тога што је, у дугом низу година, на дивље одлагала отпад на депонији Маљевац, избјегавајући да плати накнаду за комунално опремање грађевинског земљишта. С тим у вези, поставља се питање, због чега надлежне судске инстанце толико развлаче овај поступак који терети Електропривреду и зашто одлажу доношење правоснажне пресуде у корист општине Пљевља. Ово посебно имајући у виду да су последњих година челним људима судства, посебно Весни Меденици, пуна уста приче о наводно повећаном степену ажурности судова у Црној Гори. Судови су, како видимо, ажурни само када треба да се заштите интереси владајуће касте, тајкуна и власника крупног капитала, а на штету обичних грађана. То што нас сада ЕПЦГ обавјештава да ће тек одлучити да ли ће принудно наплатити потраживања од општине општине Пљевља или ће ипак сачекати исход пресуде по тужби Општине против Електропривреде за Маљевац, говори да су и они у Електропривреди свјесни да су итекако дужни Пљевљима, али је питање да ли ће тога постати свјестан и суд.

За сваку осуду је то што се општинска власт Мирка Ђачића, око свих процеса који трају и поступака који се воде, држи крајње пасивно. Као да се све ради да се и ова пресуда, по тужби Општине, донесе противно интересима грађана Пљеваља, а у интересу Електропривреде.

Такође, немамо никакву дилему да управо донесена пресуда вишег суда у корист Електропривреде треба да застраши и одврати Пљевљаке од помисли да поново уведу еколошку таксу, без обзира што нам то закон омогућава. Управо због тога сматрамо да је најбољи одговор општине Пљевља, на овакву пресуду и наставак политике бруталног закидања Пљеваља, доношење нове одлуке о увођењу еколошке таксе. Подсјећамо да је, по сада важећем закону, свака локална самоуправа у могућности да уведе еко таксу, али је Влада та која даје коначну сагласност. Предлогом нове одлуке Влада би још једном била на тесту и имала прилику да покаже да ли јој је стало да опстанка Пљеваља или искључиво до интереса оних профитера који су узурпирали пљеваљске ресурсе. Нажалост, видимо да садашња локална управа на челу са Мирком Ђачићем упорно избјегава, боље рећи не смије ни да се усуди да затражи сагласност Владе да поново, као општина, уведемо еколошку таксу, која је европски стандард и која нам, као право, неспорно припада. Вјероватно је Мирко Ђачић и сам свјестан да ће још кратко бити у ситуацији да повлачи било какве потезе, пошто ће засигурно, на прољеће следеће године, бити смијењен, убједљивом побједом опозиције на локалним изборима.

Владислав Бојовић, предсједник Општинског одбора Демократске народне партије у Пљевљима и функционер Демократског фронта