Некада смо, у срећна времена, пјевали „Под Ловћеном зелени се трава, на њој стадо од стотину брава“. О Пљеваљским зеленим ливадама и хиљадама брава нисмо пјевали. Ближи нам је и пречи био Ловћен, на коме је, у вријеме кад је ова пјесма настала, почивао Његош „најмудрија српска глава“. У међувремену, много је мутне воде отекло Ћехотином, а хиљаде тона прашине, чађи и лебдећих честица (ПМ 10 и ПМ 2,5) слегло се на овај град. Зелених ливада, а још мање стада, поодавно нема око Пљеваља.

Али ево среће, из Рудника угља обећаше да ће у 2018. години рекултивисати депонију Јагњило која ће постати зелена ливада. Дај Боже, па да сви сложно запјевамо: „На Јагњилу зелени се трава, на њој борд директора спава“.Да не спава не би им се десило да се управна зграда копа Потрлица уруши у сам коп, а над провалијом (клизиштем) висе исељени магацин резервних дијелова и бензинска пумпа која ради смањеним капацитетом.

Међутим, тешко је повјеровати у такво обећање због ранијих бајки. Прошло је више од десет година како је министар Ненезић обећао санацију двије црне еколошке тачке у Пљевљима, депоније Градац и депоније Маљевац,захваљујући кредиту од 50 милиона долара код Свјетске банке. Свјетска банка и даље постоји, кредита нема, депоније Градац и Маљевац и даље девастирају животну средину, а у међувремену се промјенило пет министара, који би требало да воде рачуна о еколошкој слици Црне Горе и Пљеваља.

Може ли се вјеровати пословодству Рудника, који експлоатише угаљ, тако што након завршене експлоатације у некадашњем пољу остају брда и долине. О томе најбоље свједочи дивље језеро у Шуманама, рупа у Боровици, кипа у селу Грево и Ђулина гука претворена у рудничку кипу.

Још један црни бисер, који говори о неспособности локалне управе у Пљевљима. Да овога пута не потежемо велике пројекте који су пропали, као што су блок 2 ТЕ Пљевља и топлификацција града. Просто је невјероватно да је прошао читав мандат актуелној локалној управи, а да није била у стању да изгради фонтану испред Дома културе. Стари Римљани су још у 4. вијеку прије нове ере направили стаклену посуду Диатрету која је постала један од симбола Пљеваља. Нажалост у 21. вијеку локална власт није била у стању да за четири године уради фонтану у облику диатрете. Пошто на оригиналној Диатрети пише Vivas Panelleni Bono, а име Panelleniosозначава име особе која је наручила израду посуде, или јој је била намјењена, предлажемо да се на будућој фонтани, ако се кад направи, напише Vivasи име предсједника општине који то велико грађевинско дјело уради.

• Пљевљима, 22.01.2018. год.