Нема никакве сумње, да је онај, ко је смислио идеју државног удара на дан избора у Црној Гори 16. октобра 2016 године, заслужио Нобелову награду за чување власти.Идеја је генијална ,јер се једним метком постижу три циља.Први и најважнији је, да се у атмосфери режираног државног удара, под фирмом спашавања државе најлакше одбрани власт.Други циљ по важности је представљање Црне Горе као жртве међународне српско-руске завјере, а у овом тренутку нема бољег калауза за отварање хитног поступка за пријем Црне Горе у НАТО алијансу.И трећи разлог, можда и најзначајнији са аспекта пројектоване дуговјечности ДПС власти, је разбијање Демократског фронта преко подизања лажних оптужница и суђења његовим лидерима Мандићу и Кнежевићу.Ако им то пође за руком могу ладно владати још тридесет година и оборити рекорд краља Николе.

Међутим, увијек има неко „али које цуру квари“.То „али“ се појавило и овога пута.Идеја државног удара је била генијално замишљена, али је аматерски реализована.Док у другим државамана челу дршавног удара стоје генерали, или у најмању руку нека пуковничка хунта, овдје је државни удар покушан са групом занатлија и пензионера, а све у организацији човјека који је прије пет година правоснажно осуђен на 21-у годину затвора због убиства и крађе у Хрватској.Тако смо дошли у невјероватну ситуацију да судбина једног диктаторског режима, пријем Црне Горе у НАТО и будућност Демократског фронта зависе од ријечи заштићеног свједока убице.Да није мало много „ој воводо Синђелићу и сердаре Катнићу“.

док чекамо тај судњи дан за Црну Гору,чија судбина и будућност зависе од поштења и ријечи правоснажно осуђеног криминалца и убице, и у Пљевљима се по ко зна који пут показује да ријеч, приватна или јавна може да посијече горе од ножа.Тако нам је предсједник општине неправоснажно осуђен, зато што је партијском другу пријетио да ће га „убити ко зеца“.Наш пријатељски савјет предсједнику општине је да плати казну и не жали се.Тако ће и себе и општину поштеђети новог бламирања.

На другој страни, телевизија Пљевља је примјер како јавна ријеч може дебело да кошта запослене ни криве ни дужне.Наиме запослени у телевизији Пљевља већ три мјесеца не примају плату, само зато што је неко од запослених доставио друштвеним мрежама, већ чувени, снимак љуљања на клацкалици у Водицама предсједника општине и његовог тадашњег потпредсједника.Мада нам није јасно шта има у томе лоше што се тај снимак појавио на друштвеним мрежама.Можда се предсједник плаши симболике клацкалице, на којој си час горе, час доље.Уосталом, судбина, његовог тадашњег потпредсједника најбољи је доказ за то.Ако се зна да предсједниковим коалиционим партнерима не одговара што је телевизија Пљевља и даље једна од ријетких оаза ћирилице, ето довољног разлога да се запослени у телевизији Пљевља кажњавају непримањем плата, како би се довели познанију права и обавеза.

А обавеза је да пређу на латиницу и открију „издајника“ у својим редовима.О темпора о морес.

Слобода за Михаила Чађеновића.