Законом о измјенама и допунама закона о акцизама који је ступио на снагу 01.08.2017. године први пут у Црној Гори уведена је акциза на угаљ (поред акциза на алкохол, цигарете, кафу, газирана пића, минерална уља) која се плаћа по ГЈ (гига џулу) бруто топлотне вриједности у износу од 0,30 еура. У случају Рудника угља из Пљеваља на кога се ова измјена закона углавном односи (Рудник у Беранама је неупоредиво мањи произвођач), то приближно значи 4,5 – 5 милиона еура додатних трошкова годишње, а за исто толико еура већи приход у буџету Државе Црне Горе. Напомињемо да приходи од акциза у цјелости припадају буџету Државе, за разлику од концесионих накнада код којих 70% прихода иде у буџет Општине (Рудник угља плаћа тренутно годишње око 1 милион еура укупно по овом основу) и прихода од накнаде по основу загађивања животне средине која у цјелости припада Општини (до сада није било трошкова Рудника угља по овом основу јер се Закон којим је дефинисано плаћање ове накнаде по оцјени Уставног суда без доношења подзаконских аката није могао примијенити; и ако је овај европски закон донијет прије више од 10 година подзаконска акта од стране Владе никада нису донијета).

Закон о животној средини који се примјењује од августа 2016. године је пружио могућност да локалне управе пропишу накнаду због загађивања животне средине уз сагласност надлежног министарства, па је Општина Пљевља у марту ове године поднијела надлежном Министарству захтјев за давање сагласности на предлог одлуке о накнади којом је предвиђено да компаније загађивачи плаћају накнаду у висини пет одсто остварених прихода на годишњем нивоу. Након дугог ћутања из медија смо сазнали за став Министарства економије поводом предлога одлуке Општине Пљевља које је оцијенило да „ у планираном износу еко-накнада може утицати на цијене производа и угрозити пословање тих компанија“. Овај став је можда дијелом и тачан ако знамо да се последњих неколико година водила права битка код стручне јавности око исплативости
економске оправданости изградње новог блока Термоелектране и за нас Пљевљаке толико очекиване топлификације. Али гле чуда, истога мјесеца од истог Министарство економије које је морало учествовати у увођењу и утврђивању износа акцизе на угаљ у службеном листу ЦГ објављене су измјене Закона о акцизама и овој истој компанији Руднику угља наметнута двоструко већа обавеза од оне која би „угрозила њено пословање“. Али она иде у буџет Државе, а не Општине па иако је двоструко већа лакше се подноси. То је можда европски стандард јер све загађиваче треба позатварати, или можда нови НАТО стандард, поготово након најаве предсједника Трампа да САД више неће бесплатно бранити своје савезнике, па су нови извори средстава за ове намјене Црној Гори неопходни. Како је нови НАТО министар доскора био и директор Рудника угља он ваљда најбоље зна гдје су средства најпотребнија. Уосталом нови менаџмент је последњих неколико година остварио значајан профит. Увођење акциза на угаљ званично је подржао и ММФ јер се многе рупе у буџету Црне Горе морају затварати. Да ли су овакве измјене Закона о акцизама подржали и посланици из Пљеваља није нам познато, али ће се они ваљда јавити.

Из ТЕ Пљевља се најављује еколошка санација, реконструкција првог блока која би требала да почне 2018. године и траје до 2020. године. Ова санација омогућиће несметан рад ТЕ и Рудника угља у наредних 30 година. Активности на овом пројекту већ су почеле. Да ли ова информација значи да се дефинитивно одустало од другог блока ТЕ и топлификације Пљеваља не знамо, али се овакав закључак намеће. Најодговорнији људи из Владе тврде и даље да се од другог блока не одустаје и ако све чињенице и активности говоре супротно. Све су прилике да ћемо ми Пљевљаци ипак, умјесто најављеног новог блока ТЕ и топлификације, морати опет да крпимо нове рупе у буџету Државе.

Каква је крајња намјера законодавца који је по први пут у Црној Гори утврдио акцизу на угаљ не знамо. Да ли гашење ове компаније која мора смањивати садашњу цијену коштања произведеног угља, а намећу му се високи додатни трошкови. Из Регулаторне агенције за енергетику кажу да се због акциза на угаљ неће мијењати цијена електричне енергије у Црној Гори, претпостављамо да онда ни ЕПЦГ неће прихватити корекцију цијена угља за ТЕ, бар не навише. Можда се ипак додатним смањењем броја запослених – још једном за половину или комбиновањем са смањењем зарада запослених могу обезбиједити ова средства из унутрашњих резерви Рудника угља, а можда ће се највише исплатити да нову ТЕ направимо на Јабуци јер се акциза не плаћа на извезени угаљ.

Овај неочекивани потез Државе – увођење акциза на угаљ захтијева да се у расправу о овој теми укључи стручна јавност, поготово из Рудника угља и најодговорнији људи из Општине јер се ради о кључном тренутку када је у питању рад ове компаније, а и даљи опстанак и развој Пљеваља. Ваљда је досадашњи рад Рудника угља и ТЕ утицао првенствено на живот и здравље Пљевљака, а не Подгорице или Цетиња (Влада је и поред многих рупа у буџету утврдила Предлог закона о пријестоници којим ће се Општини Цетиње из буџета Државе годишње издвајати 1% текућег буџета Државе или 8,63 милиона еура). Како онда нема могућности за еко-накнаду која припада буџету Општине, а има у двоструко већем износу за акцизу на угаљ која у цјелости припада буџету Државе Црне Горе. И то још од истог министарства. Да ли смо ми Пљевљаци постали тако мало битни, уосталом све нас је мање. Можда је ипак довољно да нам од ових 4,5 – 5 милиона еура Дирекција јавних радова из Подгорице уреди још једну мању улицу за 150.000 еура. Ваљда смо толико заслужили.