Док овај намучени град чека још једну јесен и зиму, тренутак је да се присјетимо и цитирамо обећања из 2014. године одлазећег предсједника Општине Мирка Ђачића, који је представљен као „човјек неисцрпне енергије и визије“.

Обећана је: „правна и материјална сигурност свим грађанима Пљеваља и једнаке шансе за све“.

настављена је брутална дискриминација припадника већинског српског народа у Пљевљима, посебно опозиционо настројених, уз срамна и трагикомична постављења неспособних кадрова, а међу њима и осуђених лица.

Обећана је: „подршка великим развојним пројектима“.

Нема Другог блока Термоелектране, нема топлане, нема цементаре, стање у „Вектри Јакић“ да није трагично, било би смијешно. Умјесто нових инвестиција и отварања нових радних мјеста, све је мање запослених чак и у Руднику угља и Термоелектрани, уз смањење плата оних који су остали да раде.

Обећано је: „стварање услова за већу запосленост“.

Пљевљима никад већа незапосленост, никад већа обесправљеност, уз редовно закидање, малтретирање и шиканирање запослених, никад већи одлив становништва и рекордно низак наталитет!

Обећана је: „реализација свих мјера из области заштите животне средине“.

Није уведена еко накнада, од топлане нема ништа, као ни од смањења цијене струје за пљеваљска домаћинства, већ само дискриминације и просипања магле у виду пелета и брикета!

Обећан је: „завршетак послова на реконструкцији Дома културе“.

Прођоше још четири године и никако да се заврши. А у чијим џеповима је завршио велики дио новца наводно уложен у Дом културе?

Обећана су: „појачана улагања у комунално и инфрастуктурно опремање“.

Појачано је само проблематично расипање новца, без реконструкције постројења за пречишћавање воде на Плијеши, са разореним сеоским путевима, чак и на прилазним путевима манастирима Довоља и Св. Архангел Михаило.

Обећано је: „доношење квалитетних урбанистичких планова и пројеката“.

Свједоци смо да се и реконструкција главне градске улице ради без пројекта.

Ако још додамо да није урађен градски базен, нити скијалиште, док је Академски центар затворен, заокружује се слика о томе колико је одлазећа локална власт у Пљевљима испунила дата обећања.

Али зато маркетинг функционише. Локална власт се није удостојила да коначно обезбиједи уџбенике све малобројнијим пљеваљским основцима и помогне њиховим родитељима, али се одлазећи предсједник општине на почетку школске године сликао са три одјељења првака, наравно испраћен камерама Телевизије Пљевља, чији радници не примају плате мјесецима.0000

Мирко Ђачић се 2014. године завјетовао да ће „све своје способности, стечена знања, вјештине и искуства, ставити у службу развоја и напретка општине“. Дубина нашег пропадања мјери се управо чињеницом што је он све своје способности ставио на располагање. Камо среће да није!

Демократски фронт као најјачи опозициони субјект у Пљевљима, о чему говори убједљива подршка Пљевљака на претходним парламентарним изборима, и бескомпромисни противник овом режиму, што потврђује и судски процес на којем се разобличава фарса и монтажа државног удара, без сумње ће дати одлучујући допринос побједи опозиције у Пљевљима и биће засигурно стожер нове локалне власти у нашем граду.

Владислав Бојовић,

функционер Демократског фронта и предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља