Nije tajna da su u Pljevljima i okolini proizvedeni miloni tona uglja, cementnih laporaca, miloni tona olovno-cinkane rude, miloni kubika drveta, saopštio je danas Branislav Veljković, član Opštinskog odbora SDP Pljevlja.

„Ostali su površinski kopovi uglja, deponije jalovine i pepela, zagađene vode, zemljište i vazduh, uništene šume i poljoprivredne površine, devastirani pejzaži. Nije tajna da se prirodni resursi ove sredine i dalje brutalno raubuju, a najveći zagađivači uz prećutnu saglasnost DPS-ovske vlasti na svaki način pokušavaju da izvrdaju svoje obaveze prema ovoj sredini i u finansijskom i u ekološkom smislu“, istakao je Veljković.

On je dodao da Crna Gora iz nekog razloga ima ozbiljan problem sa naplatom prihoda po tom osnovu kao i po osnovu koncesija.

„Danak plaćaju lokalne uprave kojima bi takvi prihodi dobro došli. Veliki broj koncesionara ne plaća, a „izgleda neki i ne moraju“, pogotovo ako imamo u vidu eksploataciju šumskog bogatstva. Iznalaze se svi mogući načini da se u svim „predmetima“ u kojima je to moguće na „zakonom dozvoljen način“ takva potraživanja otpišu kao nanaplativa. Deklarativno Poreska uprava rješenje problema vidi u pooštravanju politike izdavanja i produžavanja prava na koncesije kako se licima koja imaju neizmirene obaveze ne bi dozvolilo obavljanje dijelatnosti. A crne liste poreskih dužnika se godinama ne mjenjaju. I skoro uvijek se dužnicima sa tih lista izađe u susret na „zakonom dozvoljen način“, na štetu lokalnog budžeta, iako bi plaćanje poreza trebalo biti najveći patriotski čin ovih koji se zaklinju u državu“, kazao je Veljković.

Po njegovim riječima posljedice trpe svi: zaposleni u takvim preduzećima, njihovi poslovni partneri, građani, životna sredina.

„Nije im važno. Važnije je ostati partijski vojnik, nego nedaj bože lokal patriota. Za takve usluge će moći regularno ispostavljati račune sa više cifara. Što je veća šteta za budžet bolji im je rejting i raste partijski kredit. Kredit je svakako prava riječ jer su i funkcije dobili na kredit, pa su sad u obavezi da ga vraćaju, sada već na štetu svih nas. Jer zaboga oni su na privremenom radu ovde, oni će otići a nama će ostaviti na raspolaganje respiratorna oboljenja, kancer, uticaj teških metala na nervni sistem i sasvim dovoljno prašine koju nam ne moraju bacati u oči jer ionako ništa ne vidimo od magle koju nam već poodavno prodaju. Čak ni njihovi tajkuni sa sobom neće ponijeti izgrađeno. Kad završe poharu ostaviće ruine da nas kao spomenik podsjećaju na njihovo vizionarstvo i liberalnu ekonomiju, kao što nas na to podsjećaju zatvorena lokalna preduzeća: Građevinar, Monter, Jakić, 1. decembar, Sloga, Ugostiteljstvo… i hiljade otpuštenih radnika. A do tada će i dalje obećavati, podmićivati, svađati i dijeliti, pozivati u nove „ratove za mir“, zastrašivati i ucijenjivati jer su im sveti samo lični interesi i sopstveni džepovi. Zbog toga je vidljiv i razumljiv strah od vladavine prava onih koji imaju hipoteke ratno-huškačke i privredno-kriminalne prošlosti. Tokove novca je najlakše pratiti a na tapet dolaze razni konsultantski, fiktivni, štetni i ostali ugovori !!! Jer, odgovornost je individualna a pravda je spora ali dostižna. Evroatlanske integracije su njihov usud a ne nagrada. U maju je samit u Briselu i Dan nezavisnosti. Možda im do tada proradi ekološko-patriotski duh. Samo da ne bude kasno.