Prema mišljenju građana naše države korupcija je najzastupljenija u zdravstvu, odnosno to je stav koji dijeli 26,1 odsto ispitanika, a smatraju da je ova pojava najmanje zastupljena u oblasti kulture (0,2 odsto) – pokazalo je godišnje istraživanje Agencije za sprečavanje korupcije.

U ovoj analizi o percepciji građana učestvovalo je 1.006 ispitanika iz 22 opštine, a podaci su se prikupljali od 1. do 23. novembra.

Percepcija

Na pitanje u kojoj mjeri je Agencija dala doprinos sveukupnoj borbi protiv korupcije 62,3 odsto odgovorilo je da je to učinila, svaki treći ispitanik nije saglasan (26,3 odsto), dok 11,4 odsto građana nije imalo stav po ovom pitanju

Gotovo svaki šesti ispitanik smatra da je korupcija najzastupljenija u inspekcijskim službama – 17,6 odsto, dok je nakon njih korupcija najzastupljenija u državnoj upravi 12,4 odsto, sudstvu 10,1 odsto i opštinskim službama 6,8 odsto.

Ispitanici smatraju da je u carini korupcija zastupljena 5,5 odsto, u policiji 5,2, a u političkim partijama 5,1 odsto. Korupcija je najmanje, prema mišljenju građana, zastupljena u obrazovanju (1,7 odsto), medijima (1,5 odsto) i sportu (0,3 odsto).

Ukupno 25,6 ispitanika smatra da je transparentnost rada Agencija porasla u odnosu na prošlu godinu, dok svaki deseti ispitanik tvrdi da je ona smanjena. Najveći broj smatra, pak, da je transparentnost ostala na istom nivou na kom je bila lani.

Na pitanje u kojoj mjeri je Agencija dala doprinos sveukupnoj borbi protiv korupcije 62,3 odsto odgovorilo je da je to učinila, svaki treći ispitanik nije saglasan (26,3 odsto), dok 11,4 odsto građana nije imalo stav po ovom pitanju.

Odgovorajući na pitanje imaju li povjerenja u rad Agencije 61,6 odsto građana odgovorilo je potvrdno, 29,4 odsto da nema, dok 9 odsto ispitanika nije odgovorilo.

Uporedni podaci

Najveći broj ispitanika Agencije za sprečavanje korupcije, odnosno njih 46,2 odsto smatra da je korupcija u našoj državi ostala na istom nivou kao i prošle godine.

Da je korupcija djelimično smanjena smatra četvrtina ispitanika, odnosno njih 22,5 odsto, a u ovoj grupi su osobe iz centralne regije naše države i oni sa višim primanjima. Da je korupcija djelimično porasla smatra 11,3 odsto ispitanika, dok 4,7 odsto smatra da je značajno porasla. Da je korupcija značajno smanjena tvrdi 3,3 odsto građana. 

Iz istraživanja ASK-a

Državna uprava

Najveći broj ispitanika smatra da je korupcija u državnoj upravi ostala na istom nivou na kom je bila lani – njih 42,3 odsto. Sa druge strane, 11,3 odsto vrdi da je korupcija u državnoj upravi djelimično, a 4,9 odsto da je značajno porasla.

Nešto je manji broj onih koji smatraju da su napori državnih institucija u borbi protiv korupcije bili neuspješni – 35,8 odsto

Gotovo 30 odsto ispitanika smatra da je korupcija u državnoj upravi, u poređenju sa prethodnom godinom značajno (2,8 odsto) ili djelimično smanjena (26,7 odsto) – kumulativni zbir je 29,5 odsto.

Da su napori nadležnih institucija u borbi protiv korupcije bili efikasni smatra više od 40 odsto građana, odnosno 3,9 odsto da su bili uspješni, 38,1 odsto da su bili djelimično uspješni.

Nešto je manji broj onih koji smatraju da su napori državnih institucija u borbi protiv korupcije bili neuspješni – 35,8 odsto.

Onima koji smatraju da nadležne institucije nisu efikasne češće pripadaju muškarci, mlađi od 34 godine, imaju više obrazovanje i bolje su obrazovani.

Očekivanja

U pogledu borbe protiv korupcije u našoj državi građani smatraju da treba da bude veći broj prijavljenih slučajeva i istraga (22 odsto), povećanje nivoa svijesti javnosti o ovoj pojavi (18,4 odsto), te povećanje broja pravosnažnih presuda (16,8 odsto).

Ispitanici smatraju da je neophodno i efikasno oduzimanje nezakonito stečene imovine (13,3 odsto), transparentniji rad nadležnih institucija (11,9 odsto), te pojednastovljivanje procedure prijave korupcije (5,4 odsto).

Iz istraživanja ASK-a

Prijava korupcije

Glavni razlog zbog kog građani ne bi prijavili korupciju je nedostatak povjerenja da će prijava ostati anonimna – 20,8 odsto, dok 19,5 odsto nema povjerenja u nadležne institucije u pogleda toga da će oni postupiti po prijavi. 

Strah od odmazde,pored ostalog, ima 19 odsto građana, dok 18,9 odsto njih nije sigurno da bi se korupcija mogla dokazati.

Građani bi u najvećoj mjeri korupciju prijavili putem nepsrednog kontatka sa nadležnim institucijama – njih 34 odsto, dok bi preko medija učinilo to 7,1 odsto ispitanika.

Iz istraživanja ASK-a

Najveći procenat građana korupciju bi prijavili Agenciji za sprečavanje korupcije – 49,9 odsto, skoro upola manje Upravi policije (25,5 odsto), a medijima 7,5 odsto ispitanika. Nevladinim organizacijama bi korupciju prijavilo 6 odsto ispitanika, a Tužilaštvu 4,4, odsto građana. Sudstvu bi korupciju prijavilo 2,8 odsto ispitanika, drugim državnim organima 0,8 odsto, a “nekom drugom” 3,2 odsto.

Relativnu većinu čine građani koji kažu da ne bi prijavili korupciju (38,2 odsto), dok trećina (njih 34,5 odsto) tvrdi da bi, a nešto više od četvrtine ispitanika nisu mogli da odrede stav po ovom pitanju.

Uzroci korupcije

Građani smatraju da je nedostatak svijesti i odgovornosti o štetnosti korupcije glavni uzrok pojave korupcije (njih 36,9 odsto), dok 31,2 odsto pispitanika smatra da su razlog ovoj pojavi niska primanja službenika u državnim/opštinskim službama.

Nepotizam kao oblik korupcije (favorizovanje rođaka i/ili prijatelja) je za 25,7 odsto ispitanika razlog postojanja korupcije, a neefikasnost organa zaduženih za borbu protiv korupcije za 24,1 odsto ispitanika.

Iz istraživanja ASK-a

Lična iskustva

Odgovarajući na pitanje da li su ikada ponudili neku vrstu poklona ili novac kako bi ostvarili pravo koje im pripada 2,2 odsto ispitanika odgovorilo je da to radi često, 12,1 odsto ispitanika da se time služi ponekad, dok je 76,7 ispitanika kazalo da to nikada nije učinilo.

Na pitanje da li su nekada prilikom ostvarivanja prava kod državnih organa ili organa lokalne samouprave bili uslovljeni od bilo kog službenika zahtjevom za davanjem poklona ili novca 2,5 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno i to veoma često, 12 odsto da im se to ponekad dešava, dok je 75,4 odsto ispitanika kazalo da im se to nikada nije desilo.

Direktor ASK-a zadovoljan rezultatima

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Sreten Radonjić kazao je da su zadovoljni rezultatima ovogodišnjeg istraživanja “koji su ohrabrujući i koji potvrđuju efikasan rad ovog organa u 2019. godini”.

– Vjerujemo da su rezultati istraživanja konkretna potvrda uspješne i dosljedne realizacije svih nadležnosti Agencije i u ovoj godini. Pozitivni rezultati istovremeno su i snažan podstrek za nastavak dosljedne primjene svih zakonskih obaveza, kao i obaveza iz strateških antikorupcijskih dokumenata, što će, vjerujemo, doprinijeti i još boljim rezultatima u narednim istraživanjima – rekao je on.