Već danima gusta magla i smog ugrožavaju zdravlje građana Pljevalja i onemogućavaju provjetravanje prostorija, smanjuju preglednost u saobraćaju i ometaju rad privrednih subjekata na otvorenom prostoru.

Posebno je veliko zagađenje praškastim PM 10 i još opasnijim po zdravlje PM 2,5 česticama. Uz praškaste čestice izuzetno je opasno i dejstvo u vazduhu kancerogenog benzopirena, kao produkta izduvnih gasova iz automobila.Tome pogoduje i veoma povećan broj automobila koji se kreću pljevaljskim ulicama.

U toku noći najveće zagađenje vazduha je zabilježeno u 20 časova i za PM 10 čestice (skoro 12 puta veće od dozvoljenog) iznosilo je 575,5 mikro grama po metru kubnom, a konstantno u prekoračenju od 5 do 10 puta od 16 časova pa do 1 sat posle ponoći, da bi kasnije vrijednosti zagađujućih čestica bile u silaznoj putanji na diagramu.

Najveće koncentracije praškastih PM 2,5 čestica, koje još lakše dospjevaju u ljudski organizam su zabilježene takođe u 20 časova i iznosile su 528,6 mikro grama po metru kubnom, što predstavlja alarmantno zagađenje vazduha,izuzetno štetno za zdravlje ljudi.

U pitanju su veoma sitne čestice, oznaka PM10 i PM2.5 znači da je reč o česticama veličine 10 i 2.5 mikrometara. Kako Vazduh.info napominje, pošto su vrlo male i lagane, fine čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice, a koncentracija PM 2.5 u toku 24 časa se smatra nezdravom ukoliko je vrednost preko 35.4 μg/m3.

Nevidljive ubice iz vazduha

„Zahvaljujući svojoj maloj veličini, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu nos i grlo, te mogu da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok. Istraživanja su pokazala tijesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti. Fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme“.

Opasne za ceo organizam

„Sve PM čestice jako negativno utiču na ljudsko zdravlje, pre svega na pluća. PM10 stižu do pluća, dok PM2.5 i sitnije ulaze i direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije. Njihov sastav je takav da je stoprocentno štetan za organizam. PM čestice imaju svoje organske i neorganske supstance među kojima su i teški i toksični metali: arsen, živa, kadmijum, olovo, koji ulaze kao takvi u organizam“, objasnio je za Nova.rs prof. dr Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju.

Prema njegovim rečima, najveći izvor čestica u vazduhu su velika industrijska postrojenja tipa termoelektrana i privatna ložišta.

Koje su granične vrednosti?

Evropska unija i Svetska Zdravstvena organizacija propisale su granične vrednosti za PM čestice koje iznose:

EU – PM10 čestice 40μg/m3; PM2.5 čestice 25μg/m3

SZO – PM10 čestice 20μg/m3; PM2.5 čestice 10μg/m3

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mestu u kom je koncentracija PM2,5 čestica do 12 μg/m3 se može smatrati zdravim, dok je koncentracija do 35 μg/m3 nezdrava za osetljivu grupu kao što su deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Kad se prekorači granica od 55 μg/m3, govorimo o skroz nezdravoj sredini i velikoj izloženosti riziku.

Primera radi, Beograd je neslavnu „titulu“ najzagađenijeg zaradio s koncentracijom od oko 180.

Nema sigurne zaštite

Poseban problem je što je od ovih čestica gotovo nemoguće pobeći. Prečišćivači „rade“ u zatvorenim prostorima ukoliko imaju odgovarajući filter koji zadržava i najmanje čestice, međutim hirurške maske ne pomažu baš mnogo.