Treba li Evropska unija, a samim tim i Njemačka, da se spremi za potpuni prekid isporuka gasa iz Rusije? Evropska komisija bez dvoumljenja kaže „da,“ a njena predsjednica Ursula fon der Lajen (von Leyen) je u intervjuu za agenciju dpa objasnila zašto već sada treba štedjeti gas.

Komisija je u prošlu srijedu predstavila plan za vanrednu situaciju, koji se aktivira u slučaju potpunog zavrtanja slavina. Dan kasnije gas je ponovo potekao kroz Sjeverni tok 1, mada samo 40 odsto od nekada uobičajene količine.

Prošle nedelje ste, predstavljajući plan za vanrednu situaciju, kazali da je vjerovatno da će Rusija potpuno da prekine isporuke gasa Evropskoj uniji.Da li je tako i pošto je gas ponovo krenuo kroz Sjeverni tok 1?

Naš plan treba da nas učini nezavisnim od takvih odluka Kremlja. Očigledno je da Kremlj nije pouzdan partner za snabdijevanje Evrope energentima. Gasprom je namjerno održavao nizak nivo popunjenosti skladišta gasa. U međuvremenu, Rusija u 12 članica EU samo djelimično isporučuje gas, ili ga ne isporučuje uopšte. Zato Evropa mora da bude spremna na najgore – na potpuni prekid isporuka gasa, prije ili kasnije. Da ublažimo posledice, do marta sledeće godine treba da smanjimo potrošnju za 15 odsto. To je 45 milijardi kubnih metara gasa. I moramo da počnemo odmah, jer što brže djelujemo, više ćemo uštedjeti i samim tim biti sigurniji.

Krajnji cilj je da Evropa najkasnije do 2027. bude potpuno nezavisna od uvoza ruskog gasa. Uložićemo 300 milijardi evra da uštedimo gas i ubrzamo korišćenje obnovljivih izvora energije. Istovremeno sklapamo nove ugovore sa pouzdanijim partnerima, poput Sjedinjenih Država i Norveške.

Poskupljenja gasa i struje osim kompanija najteže pogađaju siromašna domaćinstva i porodice. Da li ste za ograničenje cijena gasa? Ako ne, šta EU može da uradi da spriječi zapadanje ljudi u siromaštvo zbog skupih energenata?

Šefovi država i vlada članica EU su Komisiju zamolili da razmotri gornju granicu cijene za gas iz uvoza. To sada i radimo. Istovremeno su nam tačno poznate teškoće siromašnijih domaćinstava. Zato smo još u oktobru, dakle mnogo prije Putinovog rata, predstavili čitav niz ideja – šta države članice EU da rade zbog poskupljenja. I velika većina je nešto preduzela. Smanjuju poreze na struju i energente, subvencionišu domaćinstva sa niskim primanjima, energetski obnavljaju stare zgrade i pomažu preduzećima koja najviše trpe.

Na nivou EU smo, na primjer, privremeno prilagodili pravila o pomoći. Ustanovili smo energetsku platformu o zajedničkoj kupovini gasa i pregovaramo o povoljnoj cijeni za potrošače u Evropi. Šire, u okviru Evropskog zelenog dogovora, radimo da svi građani imaju korist od klimatske tranzicije. Socijalno-klimatski fond vrijedan milijarde evra će siromašnijim domaćinstvima, na primjer, pomoći da kupe ekološki čistije automobile ili da pređu na ekonomičnije sisteme grijanja.

Da li lično mislite da je dobra ideja da se produži rad njemačkih nuklearnih elektrana koje u hitnim slučajevima mogu da uskoče ako stanu elektrane na gas?

To je pitanje za svaku pojedinu državu članicu EU. Kombinovanje energenata je u njihovoj nadležnosti. I meni izgleda da mnoge članice EU u nuklearnoj energiji vide prelaznu tehnologiju. Meni lično je prvi prioritet da u Evropi što više investiramo u obnovljivu energiju, jer to je budućnost.