Crne slutnje i crne prognoze su se, nažalost, obistinile – Crna Gora je bila pravo „topovsko meso” u hiljaditom meču engleske reprezentacije.

Samo puki statista, učesnik proslave, a fudbalski predaleko ispod nivoa spektakla na „Vembliju” i kvaliteta rivala. Oslabljen povredama, uzdrman silnim porazima, bez samopouzdanja, i bez čvrstine, ali i defanzivne koncepcije, crnogorski tim je doživio najteži poraz u istoriji – 7:0, a mogao je da bude još teži da Engleska nakon petarde u prvom poluvremenu nije spustila ritam i čekala da se fešta završi, te da proslavi plasman na EURO 2020.

Najgore od svega je, međutim, što takav rezultatski krah nije iznenađenje, već zapravo realno stanje stvari i razlika u kvalitetu između Crne Gore i Engleske, odnosno najjačih evropskih selekcija.

I nakon Londona je veoma važno biti realan i shvatiti gdje je mjesto nacionalnom timu na najvećoj sceni, kakve su ambicije i očekivanja u narednom periodu. Potrebno je, prije svega, biti ponizan, svjestan nedostataka svake vrste, a ne najavljivati da je Crna Gora na „Vembli” došla da pokuša da „pokvari slavlje domaćinu”, a da 24 sata kasnije primi sedam golova.

Crna Gora, danas i ubuduće, na „Vembli” i ostale evropske arene, može da dođe uz obećanje da će da pruži maksimum, da se bori i ništa više od toga. Jer, ovo je dno, ovo je nulta tačka i svaki naredni korak mora da bude mali, mora da bude skroman, dobro planiran i odmjeren…

Proces rehabilitacije biće spor, ko zna kakav će epilog da bude, ali kada cijela fudbalska javnost shvati gdje je Crna Gora danas i u kakvom stanju, onda će i više da cijeni svaki pozitivan iskorak u budućnosti, svaki pozitivan rezultat, ko god da je protivnik.

Šta reći o utakmici u kojoj je pobjednik bio poznat unaprijed, a u kome je Engleska za 37 minuta postigla pet golova. Neuigran, konfuzan, uplašen, izgubljen u odbrambenim zadacima, postavci, u reakcijama na momente amaterski – takav je bio crnogorski nacionalni tim u hramu fudbala.

Engleski igrači jesu super-brzi, snažni, agresivni, tehnički superiorni, ali ipak nisu svaki gol postigli nakon driblinga, neke izuzetne akcije, majstorije na malom prostoru…

Dva su dali iz prekida, koji su očigledno ogroman problem, ostale nakon mlakih reakcija u šesnaestercu, upisan je i autogol Aleksandra Šofranca…

Na polovini Engleza se gotovo i nije igralo, mada su stvorene dvije dobre šanse, obje u prvom poluvremenu – šut Marka Simića glavom je odbranio Džordan Pikford, koji je zatim zaustavio i udarac Fatosa Bećiraja, koji je opet dobio prednost u odnosu na Stefana Mugošu.

Ništa se više ni u ofanzivnom dijelu nije ni očekivalo – Crna Gora je ostala na tri pogotka u osam kvalifikacionim mečevima. Manje su postigle samo Estonija, Gibraltar, Malta, Letonija, San Marino i Lihtenštajn.

Crna Gora je kvalifikacije završila sa tri boda, a kraj godine je u utorak kada je na redu prijateljska utakmica sa Bjelorusijom pod Goricom.

ENGLESKA – CRNA GORA 7:0 (5:0)

London – Stadion „Vembli”. Gledalaca: 77.277. Sudija: Mateu Laos (Španija). Strijelci: Oklsejd-Čembrlen 11, Kejn 18, 24, 37, Rašford 30, Šofranac (autogol) 68, Ejbraham 84. Žuti karton: Rašford (Engleska), Vešović (Crna Gora).

Engleska: Pikford – Aleksander-Arnold, Stouns, Megvajer, Čilvel – Vinks, Sančo, Okslejd-Čembrlen (56. Medison) – Maunt (70. Gomes), Rašford, Kejn (56. Ejbraham).

Crna Gora: Mijatović – Vešović, Šofranac, Simić, Radunović (46. Raspopović) – Lagator, Hočko, Vukčević – Jovović (65. B. Janković), Hakšabanović (74. Boljević) – Bećiraj.