Dve godine od kada je reč pandemija odjeknula svetom, zvanični podaci pokazuju da je od novog virusa preminulo skoro šest miliona osoba dok je preko 433 miliona bilo zaraženih.

Najviše žrtava kovida 19 bilo je u Americi (960.000), Brazilu (650.000), Indiji (515.000) i Rusiji (350.000).

Međutim, kada se broj preminulih sagleda u odnosu na populaciju pojedinih zemalja, barem po zvaničnim podacima država, vidi se da je Balkan najgore prošao.

Sa 6.332 umrla na milion stanovnika, najteže je pogođen Peru, a slede Bugarska sa 5.214 na milion građana, BiH (4.777), Mađarska (4.618), Severna Makedonija (4.367), Gruzija (4.281) i Hrvatska (3.736).

U Srbiji prema zvaničnim podacima dosad je umrlo više od 15.500 osoba. Međutim, stvarni broj žrtava je višestruko veći. To je pokazano na primeru 2020. godine, kada je po zvanično umrlo oko 3.500 osoba, dok je Republički zavod za statistiku utvrdio da je bilo preko 10.000 umrlih, kojima je kovid 19 upisan kao uzrok smrti.

S obzirom da utvrđivanje tačnog broja preminulih od kovida 19 zavisi od mnogo faktora (obuhvata testiranjem, načinom na koji država računa ko je umro od kovida, spremnošću vlasti da pruži tačne podatke), te da nije pouzdan kriterijum, takozvani višak smrtnosti pokazuje preciznije, koju su cenu pandemije države platile.

Višak smrtnosti je veći broj preminulih u odnosu na onaj koji bi se očekivao u određenom periodu na osnovu prethodnih godina. Prema analizi Ekonomista, Srbija ima drugi najveći broj prekomernih smrti u svetu, odmah iza Bugarske.

Istovremeno, najveći broj obolelih do sada je zabeležen u Americi (80 miliona), Indiji (43 miliona), Brazilu (29 miliona), Francuskoj (23 miliona)… U odnosu na broj stanovnika među državama koje imaju preko milion građana najviše zaraženih imale su Danska (475.000 na milion), i Slovenija (436.000 na milion).

I svemu ovom nije kraj.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus kaže da je pandemija daleko od kraja.

U ovom trenutku broj zaraženih i preminulih se smanjuje u svim delovima sveta, sa izuzetkom Zapadnopacifičkog regiona, u kome je broj zaraženih u odnosu na prethodnu nedelju porastao za 46 odsto.

Iako je broj obolelih sve manji, on je zapravo i dalje ogroman. Prema izveštaju SZO u nedelji do 8. marta bilo je preko deset miliona novoinficiranih i 52.000 preminulih.

– Iako se broj obolelih i preminulih smanjuje a nekoliko država je ukinulo mere, pandemija je daleko od završene – i neće biti gotovo dok ne bude svuda gotovo – kazao je Gebrejesus, upozoravajući da virus nastavlja da se menja, a da su pred svetom i dalje izazovi u vidu novih sojeva, nejednakog pristupa vakcinama, testovima i lekovima.

O nejednakom pristupu vakcinama govorio je i generalni sekretar UN-a

Antonio Gutereš nazvavši trenutnu raspodelu cepiva „skandalozno nejednakom“.

– Proizvodi se 1,5 milijardi doza mesečno, a još uvek skoro tri milijarde ljudi čeka da primi prvu vakcinu, naveo je Gutereš.

U ovom trenutku najveći procenat vakcinisanih imaju Ujedinjeni Arapski Emirati (98 odsto populacije), a zatim Malta i Portugal, sa po 92 odsto vakcinisanih. Najveći udeo onih koji su dobili treću dozu živi u Čileu (98 odsto) i na Islandu (69 odsto).

U zemljama sa niskim i srednjim prihodima situacija je potpuno drugačija. U Africi je tek oko deset odsto stanovništva vakcinisano. Države koje nisu vakcinisale dovoljan broj građana ostaju posebno ugrožene.

Dodatna briga po rečima šefa SZO je i to što sve više zemalja odustaje od testiranja zbog čega će biti teže pratiti širenje virusa i njegove promene.

Pandemija kovida 19 proglašena je 11. marta. Prethodno je, 30. januara, SZO upozorila na postojanje međunarodne opasnosti u trenutku kada je van Kine bilo stotinak zaraženih.

Pri dnu smo i po vakcinisanosti

I u onim zemljama koje su imale dovoljno vakcina, pa čak i među prvima u svetu, broj građana koji su zavrnuli rukav nije nikao zadovoljavajući. U Srbiji je to oko 50 odsto od punoletne populacije, u susednoj Bugarskoj tek 30, a u Rumuniji 42 odsto. Potonje su ujedno i države EU sa najmanjim procentom vakcinisanog stanovništva.