Dok slavimo herojski, ljudski gest, Alena Emšije,  Ivone Bujišić,  i Pavla Spasojevića  valja se sjetiti – mnoge nema ko da spasi. Niti da im pomogne da žive. Crna Gora spada u zemlje sa visokom stopom suicida. I pored toga ne postoji nacionalni program prevencije suicida. Stručnjaci odavno upozoravaju da ovaj problem ne spada u prioritete nadležnih

Ispod mosta Milenijum u Podgorici, sedamdesetpetogodišnja žena je u subotu ujutru ostavila ceger na obali i ušla u hladnu rijeku. Morača je nosila do Ruskog mosta, dok nije reagovao Alen Emšija i ispod Vezirovog mosta ušao u hladnu rijeku i počeo da izvlači staricu. Pomogli su mu  prolaznica Ivona Bujišić  i policajac Pavle Spasojević.

Starica je spasiteljima rekla da nema više zbog čega da živi i da je bolesna. Na pitanje da li je što boli, odgovorila je: „Boli me
sve“.

Dok slavimo ovaj herojski, ljudski gest, valja se sjetiti – mnoge nema ko da spasi. Niti da im pomogne da žive. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, Crna Gora spada u zemlje sa visokom stopom suicida. Samo u prva tri mjeseca prošle godine 30 ljudi se ubilo. Tokom pretprošle godine 109 oduzelo je sebi život, dok je 91 samoubistvo izvršeno 2019. Iz Uprave policije nijesu nam stigli podaci o broju samoubistava u posljednjih pet godina. Crna statistika za 2017. je – 109 samoubistava i 86 slučajeva pokušaja samoubistva.

U Crnoj Gori ne postoji nacionalni program prevencije suicida. Stručnjaci odavno upozoravaju da ovaj problem ne spada u prioritete nadležnih te da se sistem prevencije oslanja isključivo na rad specijalizovanih zdravstvenih službi koje se bave mentalnim zdravljem.

„Visoko stopa samoubistva opstaje dugi niz godina, što ukazuje da se ovim problemom ne bavimo na ispravan način. Osim povremenog  alarma medija, stručna i laička javnost ostaje popriličnom nijema, tako da adekvatna pažnja izostaje“, konstatuje za Monitor Maida Burdžović, specijalistkinja psihijatrije.

Ona ističe da o ovoj nevolji treba početi razgovarati otvoreno, javno i bez predrasuda. „Razni su pokazatelji na mogućnost da neko nama blizak ukazuje na prijeteće samoubistvo ili pokušaj. Postoji toliko različitih motiva zbog kojih se samoubistvo dešava, da svako pojedinačno zahtijeva posebnu analizu. I dalje problem bolesti zavisnost zauzima najveći procenat“, kaže Maida Burdžović. Ona  naglašava da stručna pomoć i otvoren pristup porodice, daju najbolje rezultate. „Osjećaj  stida, predrasude, neznanje  i dalje su jako rsprostranjeni. Zbog toga se mali broj ljudi obraća za pomoć, osim urgentnog rješavanja kod pokušaja samoubistva“, upozorava.

Specijalista medicinske psihologije i osnivač NVO Centra za prevenciju suicida Nebojša Žižić za Monitor kaže da bi se ovom temom morali mnogo više baviti.