Jureći apsolutne pobjede, koje mu jedino omogućavaju opstanak,  Đukanović  onemogućava reformu svoje partije u ozbiljnu političku alternativu,  a Crnu Goru, zarobljenu između dva ekstremna bloka, gura u nove poraze. Ni nakon ovih lokalnih izbora,  izgleda nije naučio lekciju.

Nakon lokalnih izbora u Mojkovcu, Cetinju i Petnjici, većina političkih lidera rezultate svojih partija u tim opštinama vidi kao uspjeh, dok su politički analitičari i oni koji prate izborni proces složni da  niko nema razloga za slavlje. Oni smatraju da su građani poslali poruku i vlastima i opoziciji, da moraju drugačije i bolje. Takođe, saglasni  su u ocjeni da bi i ovi lokalni izbori trebalo da budu lekcija predsjedniku DPS-a Milu Đukanoviću da su toj partiji potrebne reforme. Preciznije – potreban je njegov odlazak kao preduslov da reforma te partije može početi.

Demokratska partija socijalista u sve tri opštine bilježi pad podrške u odnosu na ranije izbore.  U Petnjici, u kojoj je DPS imao apsolutnu vlast, on je tu vlast i zadržao, ali sa dva manje mandata nego na ranijim izborima. Tamo je DPS u nedjelju osvojio 17 mandata, dok je na izborima 2017. godine dobio 20 mandata.

U Mojkovcu i Cetinju DPS  takođe bilježi pad podrške u odnosu na prethodne lokalne izbore. Takođe, iako je osvojio najveći broj mandata u ove dvije opštine, zbog toga što nema koalicioni kapacitet,  sve sem apsolutne pobjede za višedecenijsku partiju vlasti znači – poraz.

U Mojkovcu je DPS otuda prvi put u proteklih deceniju i po, iako je osvojio najveći broj mandata  – izgubio vlast. Ta partija je  sa koalicionim partnerima – Socijaldemokratama (SD) i Liberalnom partijom (LP) –  osvojila 14 mandata, što je  četiri mandata manje nego kada  je samostalno nastupila  na  izborima 2017. godine.   Koalicija Za budućnost Mojkovca koju čine dominantno DF i Socijalistička narodna partija (SNP) je  u Mojkovcu  osvojila osam mandata, i već najavila da će u tom gradu formirati vlast, kako je kazao lider DF-a Andrija Mandić,  sa ,,tradicionalnim koalicionim partnerima”. On je nosioca liste Veska Delića predstavio kao novog gradonačelnika Mojkovca.

Analitičari ukazuju da je rano izvoditi brze zaključke o konstituisanju vlasti u tom gradu, posebno što se ne bi reklo da su oni koji čine većinu od 16 mandata – baš ,,tradicionalni partneri”. Milena Bešić  iz CEDEM-a ukazuje i da se ,,tradicionalni koalicioni partneri” prizivaju samo kad je potrebno ostvariti većinu na lokalnom nivou i poraziti DPS, te da je retorika DF-a u tom smislu veoma kontradiktorna u odnosu na onu s nacionalnog nivoa.

Na Cetinju će ključnu ulogu u formiranju vlasti imati Socijaldemokratska partija (SDP) i Stara garda Liberalnog saveza, koje su zabilježile priličan rast glasova u odnosu na prethodne izbore. Veoma je važno hoće li SDP smoći snage da na Cetinju pošalje DPS u opoziciju. U Prijestonici nema izgovor da bi to značilo paktiranje sa Demokratskim frontom. Stara garda, ima veoma kritičan odnos prema novoj vlasti, posebno njihovom odnosu prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, ali je, po svemu što se zna, isključena mogućnost njihovog paktiranja sa DPS-om.

DPS je na Cetinju u nedjelju bio čak 45 odsto slabiji nego na parlamentarnim izborima 2020, dok je u  odnosu na lokalne izbore prije četiri godine, DPS u tom gradu zabilježio pad od oko 16 posto. Nije jedini. Sve partije osim SDP-a i Stare garde dobile su manju podršku nego  2017.

,,Najveći gubitak su zabilježile Demokrate – 35,3 odsto, zatim SD 32,8 odsto, GP URA 30,5 odsto, DPS 16,5 odsto, dok su jedine liste koje su napravile pomak – SDP koji je popravio rezultat za praktično nevjerovatnih 119 odsto i Stara garda Liberalnog saveza”, uporedio je rezulate ovih sa prethodnim lokalnim izborima na Cetinju  Zlatko Vujović iz CEMI-ja.

Demokratski front nije učestvovao u izborima u toj opštini. Analitičari ukazuju da su ti glasovi otišli Demokratama, koji su u odnosu na parlamentarne izbore zabilježili rast glasova na Cetinju, iako su pali u odnosu na lokalne izbore u toj opštini.

Oni ocjenjuju da su dešavanja od 4. i 5. septembra na Cetinju, vezana za ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, značajno smanjila rejting vladajućih partija u prijestonici, pa se nije moglo očekivati da ostvare bolji rezltat. Ipak važan je znak to što je DPS zabilježio značajan pad,  iako se tokom ustoličenja,  protesta, i policijske intervencije,  uživljavao u ulogu branioca Cetinja.  Ti glasovi prelili su se, očito najviše  – SDP-u.

Lider Demokrata Aleksa Bečić, saopštio je da je njegova partija spremna da pregovara o koalicionim aranžmanima na Cetinju, kako bi se u tom gradu formirala vlast bez DPS-a. Sličnu poruku uputio je i lider URA-e Dritan Abazović. ,,URA je pokazala sa ovim izborima na Cetinju da je tvrda kao Lovćen, a DPS-u neka je srećan put u zaborav”, kazao je on, dodavši da URA neće iznevjeriti ,,opozicione glasače”. SDP je saopštio da će se o tome izjasniti uskoro.

Iako je očito da je DPS zabilježio pad podrške u sve tri opštine, te da ih to što nemaju koalicioni kapacitet, onemogućava da učestvuju u vlasti u dvije od te tri opštine, Đukanović i njegovi stvarnost, uobičajeno,  čitaju  drugačije. Iz  DPS-a stiglo je saopštenje da je na ovim izborima „ potvrđena dominacija naše politike i opovrgnuta teza da imamo podršku zbog zloupotrebe državnih resursa“. Đukanović je ocjene da je ta partija zabilježila pad povjerenja, te da joj građani poručuju da su nužne korjenite promjene dočekao ovako: „Na izborima u ove tri opštine osvojili smo 40 i 50 posto glasova. Ko tu prepozna pad, riječ je o apsolutnoj nepismenosti ili zlonamjernosti. Apsolutno sam zadovoljan”.

I Đukanović zna da je njegov odlazak preduslov za  korjenite promjene i reforme u Demokratskoj partiji socijalista.  Ta poruka mu je jasno upućena, ne samo od tradicionalno kritički rasploženih aktera javne scene, već i sa manje očekivane adrese. Programski koordinator Građanske inicijative 21. maj Rade Bojović u intervjuu novinskoj agenciji MINA u oktobru ove godine saopštio je: „Đukanović  bi trebalo  da napusti stranačku politiku i prestane da bude balast proevropskoj i državotvornoj Crnoj Gori”.  Poruka Bojovića stigla je nakon objave da se Đukanovićevo ime pojavljuje u međunarodnoj aferi Pandorini papiri, ali i nakon dešavanja na Cetinju, te jačanja nacionalističkih tenzija u zemlji. „Očigledno je da, nakon svih ovih godina, Crna Gora sa njim ne može ići naprijed, ali može postati nepodnošljivi talac iscrpljujućih konfrontacija u čijem središtu bi uvijek bio Đukanović i njegovo blisko okruženje“, ocijenio je tada Bojović.

Nakon afere Pandorini papiri, koja je tek jedna u nizu korupcionaških afera, kako međunarodnih, tako i domaćih, Đukanovićevo ime pojavilo se  nedavno  i u sudskim spisima u Palermu. Predsjednik Crne Gore  pomenut je u predmetu kojim je obuhvaćen bivši albanski naftni tajkun Rezart Tači, koji se, uz  nekoliko italijanskih državljana, od kojih su neki povezani sa Koza Nostrom,  sumnjiče  zbog mogućeg pranja preko 20 miliona eura.  Đukanović se dovodi u vezu sa Tačijem na osnovu prisluškivanih razgovora bivšeg albanskog naftnog tajkuna sa osumnjičenim italijanskim državljaninom Danijelom Kestagalijem. U tim razgovorima Tači objašnjava kako je sa Đukanovićem dogovorio da se preko ,,predsjedničke banke” (Prva banka Crne Gore) obavi međunarodna isplata.

Korupcionaške afere u čijem centru se nalaze Đukanović i njegova porodica, ovdje nijesu dobile sudski epilog zbog toga što je vrh DPS-a ključne poluge pravosuđa tokom tri decenije stavio pod političku kontrolu, a nove vlasti tokom protekle godine su zadržale pravosuđe okovano.

Đukanovićev  DPS, guši teret prošlosti.  Đukanović ne  umije da ode. Nastavlja sve radikalnije da insistira na identitetskim pričama, jačajući na taj način i suprotni ektsremni politički pol.  Jureći  nedostižne apsolutne pobjede,  Đukanović  onemogućava  postupnu transformaciju DPS-a tokom opozicionog staža,  otežava stvaranje političke alternative,   a Crnu Goru,  zarobljenu  u vrijednosno  lažni izbor između njega i  ovdašnjih Vučićevih sljedbenika,  gura u nove poraze.  Ni nakon ovih lokalnih izbora lekciju nije ni počeo da uči. U njegovom partijskom okruženju niko se  još ne usuđuje da podigne glavu, prema vođi gubitniku.

Analitičari upozoravaju da ni partije na vlasti nemaju razloga za slavlje. Miloš Bešić ukazuje da i  pad izlaznosti  na ovim lokalnim izborima u odnosu na prošlogodišnje parlamentarne, oslikava   nezadovoljstvo građana i vlašću i opozicijom.

„Mi ne želimo da se vrati DPS,  neka nešto ozbiljno promijene, ako misle da glasamo za njih, ali jednako – mi smo vrlo kritični prema novoj vlasti iako  ona nije dovoljna da bi ponovo glasali za DPS”,  ilustruje Bešić poruku glasača na ovim izborima.  ,,Ne vidim nekog posebnog razloga za zadovoljstvo za DF. Da, uzeće vlast u Mojkovcu, nije to problem, ali prosto moraju da prate šta je poruka njihovog biračkog tijela. Ne tako izražajno kao DPS, ali i DF je uzeo manje glasova u ukupnom zbiru nego 30 avgusta 2020”, ocjenjuje on.

Ne pokazuju samo izbori nezadovoljstvo građana. Nedavno istraživanje CGO-a i DAMAR-a pokazalo je da gotovo 50 odsto ispitanika  smatra da se Crna Gora kreće u pogrešnom pravcu.  Do nas je da to ozbiljno shvatimo.