UCrnoj Gori 38 odsto novinara ima zaradu manju od prosječne – 500 eura, platu veću od 600 eura ima 30 odsto anketiranih, a svaki četvrti novinar u Crnoj Gori prima između 500 i 600 eura neto i može se reći da ima zaradu na nivou prosječne u državi – navela je istraživačica u Sindikatu medija Bojana Konatar predstavljajući njihovo istraživanje.

Ona je na panelu „Socio-ekonomski položaj zaposlenih u medijima“, na konferenciji Sindikata medija Crne Gore i Građanske alijanse, precizirala da je u anketi učestvovalo više od 200 adresa, a da su dobili odgovore od 87 novinara i urednika.

Govoreći o zaradama novinara, Konatar je kazala da je istraživanje pokazalo da su one uglavnom fiksne, 64 odsto ispitanika je dalo taj odgovor, za deset odsto njih plata zavisi od učinka, a za šest odsto njih dio plate je fiksan dok ostatak zavisi od učinka.

– Najveći dio novinara je rekao da su njihova primanja redovna, 74 odsto njih, a u 18 odsto slučajeva su uglavnom redovna, dok su u šest odsto slučajeva neredovna primanja. Svaki treći novinar rekao je da je njegov materijalni položaj gori od početka pandemije do danas – navela je Konatar.

Anketirani novinari su kazali da imaju veliku slobodu u radu, ali čak 45 odsto njih nekada je cenzurisalo sadržaj.

– Takođe, 37 odsto anketiranih osjeća neku vrstu miješanja ili političkog pritiska u radu. Poseban problem je što sami novinari kažu da nijesu solidarni-80,5 odsto anketiranih, dok 86 odsto njih smatra da su materijalno ugroženi – zaključila je Konatar.

Kada je u pitanju ekonomski i socijalni položaj novinara i novinarki, istraživanje je pokazalo da su ispitanici uglavnom fakultetski obrazovani (84 odsto), ali je svega 32 odsto njih istaklo da je riječ o fakultetima koji su povezani sa novinarstvom i medijima.

– Čak 63 odsto anketiranih je u ovom poslu duže od deset godina, 75 odsto njih radi samo za jednu redakciju, nešto više od 18 odsto ih radi za dvije redakcije, a šest odsto i za više od dvije redakcije – precizirala je Konatar.

Istraživanje je, kako je istakla, pokazalo da prosječni dan novinara za više od trećinu zaposlenih traje duže od osam sati. Sa druge strane, osam sati dnevno radi oko 23 odsto anketiranih, a nešto više od 12 odsto njih radi šest sati dnevno.

– Čak 79 odsto novinara radi prekovremeno, od čega njih 37 odsto često, a 41 odsto njih je reklo da je ponekad radilo na taj način. Međutim, podatak da njih čak 69 odsto nije dobilo nikad nadoknadu za prekovremeni rad govori o tome kakav je njihov položaj u redakcijama – rekla je Konatar.

Govoreći o položaja novinara u lokalnim medijima predstavnica Radija Berane Milena Bubanja Obradović kazala je da su problemi sa kojima su suočeni zaposleni u lokalnim medijima veliki i lako uočljivi, navodeći da se oni preslikavaju na ostale zaposlene u medijima u Crnoj Gori.

– Od 16 lokalnih javnih emitera čiji su osnivači opštine, samo njih sedam ima pozitivno poslovanje. Samo tri lokalna javna emitera ostvaruju značajan prihod, od par desetina hiljada eura – navela je Obradović.

Prema njenim riječima, u bogatijim opštinama situacija u lokalnim medijima je na boljem nivou, navodeći da je sedam lokalnih emitera poslovalo negativno i da imaju jako velika poreska dugovanja.

– Najteža situacija je u Radio Televiziji Rožaje, Radiju Ulcinj, Radio Televiziji Pljevlja, Radio Cetinju – istakla je Bubanja Obradović.

Govoreći o poslovanju medija tokom 2020. godine predstavnik SMCG Predrag Nikolić rekao je da u Crnoj Gori na malom tržištu postoji veliki broj medija, navodeći da je od 189 medija u prošloj godini, samo njih 70 poslovalo pozitivno, 14 je bilo na nuli, dok je 68 poslovalo negativno, a za 34 nisu dobili podatke.

– Najveći plus je imala Radio Televizija Crne Gore, jer 90 odsto prihoda dolazi iz državnog budžeta. Dnevna i nedeljna štampa je i dalje ima najveći prihod među privatnim medijima, dok privatne televizije i pored trendova poboljšanja i dalje posluju u minusu. Postoji veliki broj radio stanica, sa malim brojem zaposlenih, koji posluju pozitivno – naveo je Nikolić.

Izvor :PR Centar