Dosadašnjim učinkom Vlade Zdravka Krivokapića nezadovoljno je 33,1 odsto građana, i to je najniža ocjena rada neke Vlade do sada, pokazalo je istraživanje političkog javnog mnjenja Crne Gore, koje je NVO Centar za demokratiju i ljudska prava CEDEM sproveo u periodu od 1. do 11. decembra na uzorku od 1022 ispitanika. Ukoliko bi danas bili održani izbori, bez obzira za koga će glasati, 32,8 odsto građana smatra da bi pobijedila Demokratska partija socijalista, dok 17,3 odsto građana smatra da bi pobijedio Demokratski front. Da bi pobijedile Demokrate smatra 9,8 odsto građana.

Čak 46, 8 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, 24,6 odsto smatra da je put dobar, dok 28,6 odsto nema stav po ovom pitanju.

Dosadašnjim učinkom Vlade Zdravka Krivokapića nezadovoljno je 33,1 odsto građana, dok je veoma zadovoljnih 5,1, a uglavnom zadovoljnih 18,2 odsto. Uglavnom je nezadovoljno 21,1 odsto građana, dok stav nema njih 22,5 odsto.

“Možemo reći da je veoma naglašeno nezadovljstvo radom Zdravka Krivokapića”, kazala je Milena Bešić, direktorica CEDEM-a , ističući da je ovo najniža ocjena rada neke Vlade.

Najbolje ocjene građani su dali Ministarstvu finansija i socijalnog staranja Milojku Spajića, zatim ministarstvu Jakova Milatovića.

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava ima najgoru ocjenu.

“Razlozi mogu biti brojni. Ovo ministartvo nema ministra”, ukazala je Bešić.

Da su novi izbori jedino rješenje smatra 22 odsto građana.

Za postojeću Vladu bez rekonstrukcije je 18 odsto građana, dok je 16,9 odsto njih za potpuno novu Vladu koju će formirati stranke trenutne parlementarne većine.

Za manjinsku Vladu uz podršku DPS-a i njegovih partnera je 10, 5 odsto građana.

Najviše poverenja građani imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu-47,3 odsto građana. Gotovo isto poverenja imaju u sistem obrazovanja -47,2 odsto građana.

U zdravstveni sistem vjeruje 45, 9 odsto građana.

Institucijama Vlade, Predsjednika Crne Gore i Skupštini vjeruje 28 dsto građana.

“Ovo je za mene jedan od najviše zabrinjavajućih podataka, jer se uočava stanje apatije u društvu, čim su institucije ovoliko nisko kada je povjerenje u pitanju”, ističe Bešić.

Najmanje povjerenja građani imaju u Crnogorsku pravoslavnu crkvu-10,1 odsto.

Najbolje ocijenjeni političar u Crnoj Gori je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić koji, prema istraživanju CEDEM-a,  ima prosječnu ocjenu 2,5.

Nakon njega je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović sa 2,35, zatim vicepremijer Dritan Abazović 2,23.

Premijer Zdravko Krivokapić dobio je 2,19 ocjenu.

“Generalno ovo su jako niske ocjene”, kazala je Milena Bešić.

Ukoliko bi premijer Zdravko Krivokapić formirao partiju najveći broj građana je kazao da ne bi glasao za tu partiju (49,2 odsto), dok bi vjerovatno glasalo 1,9 odsto.

“U odnosu na mjerenje u junu, uočava se blagi rast onih koji bi glasali”, kazala je Bešić.

Na pitanje da li je potrebno raspisati vanredne parlamentarne izbore, 31,7 odsto ispitanika smatra da bi ih trebalo raspisati što je prije moguće, 26,2 odsto smatra da ih ne bi trebalo raspisivati, dok 29,1 odsto nema stav.

Bez obzira za koga će glasati, 32,8 odsto građana smatra da bi na izborima pobijedio DPS.

Da će pobijediti DF smatra 17,3 odsto građana, Demokrate 9,8 odsto, a ostale partije 9,7 odsto.

Procenat onih koji ne znaju kakav bi bio ishod je 30,3 odsto.

“Ovo nam govori o tome koliko je situacija otprilike neizvjesna i koliko je sve moguće”, navodi Bešić.

58,5 odsto građana je kazalo da bi danas na izborima glasali na isti način kao avgusta 2020., dok bi nešto više od 12 odsto glasalo na drugačiji način.

“Iz ovih ocjena i stavova vidimo da se nastavlja trend smanjenja povjerenja u institucije. To nam daje signal da se promjene u politici, na javnoj sceni moraju desiti u pozivnom smislu”, ističe Bešić.

Više od 70 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u EU,  12 odsto ne podržava članstvo, dok 17 odsto nema stav.

“Od 2020. godine značajan dio pristalica trenutne vlasti je upravo izrazio podršku članstvu Crne Gore u EU, tako da danas mjerimo 70 procentaa podrške. Ako uporedimo jun i decembar govorimo o gotoov istom procentu”,kazao je programski direktor CEDEM-a Marko Pejović.

Kada govorimo o članstva Crne Gore u NATO, 40 odsto građana to smatra pozitivnim, dok je 31 odsto protiv.

“Interesatno je pogledati trend od 2018. do danas, bilježimo rast od 10 procenata onih koji podržavaju članstvo Crne Gore u Alijansi”, navodi Pejović.

Kada govorimo o partnerima na koje se Crna Gora treba oslanjati kada je riječ o spoljnoj politici, više od 40 odsto građana smatra da se naša zemlja ne treba oslanjati na Srbiju, dok više od 50 odsto smatra da se naša država ne treba oslanjati na Kinu.

“Sličan procenat je sa Rusijom i SAD-om. Najmanji procenat je onih koji smatraju da se Crna Gora ne treba oslanjati na EU”, ističe Pejović.

Od avgusta prošle godine bilježi se rast onih koji smatraju da Crna Gora treba da se oslanja na EU u spoljnoj politici.

“To je negdje jasan signal da su crnogorski građani prozapadno orijentisani i jasan signal crnogorskoj Vladi da se treba uložiti dodatan napor kada govorimo o evropskom putu i zalaganju reformskim procesima”, ističe Pejović.

Ako bi u ovom trenutku bio održan popis, 44,7 odsto građana bi se izjasnilo kao Crnogorci, 33 odsto kao Srbi, 7,9 odsto kao Bošnjaci, 4,6 odsto kao Albanci.

Kao Muslimani bi se izjasnilo 5,1 odsto građana.