Sporazum koji sa cilj ima sprečavanje opasnog globalnog zagrijavanja postignut je u subotu uveče na COP26 samitu u Glazgovu.

Klimatski pakt iz Glazgova je prvi klimatski sporazum kojim se eksplicitno planira smanjenje korišćenja uglja, najgoreg fosilnog goriva za efekat staklene bašte.

Sporazumom se potpisnice obavezuju i na hitno smanjenje emisije štetnih gasova i veća izdvajanja za zemlje u razvoju – kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.

Ali ono što su delegati obećali nije dovoljno da se povećanje globalne temperature ograniči do 1.5 stepen Celzijusa.

Klauzula o postepenom ukidanju uglja koje je bilo dijelo prvobitnog nacrta dovela je do dramatične završnice samita, kada se Indija usprotivila takvoj formulaciji.

Ministar za klimu Indije Bupender Jadav pitao je kako zemlje u razvoju mogu da obećaju da će postepeno ukinuti ugalj i subvencije na fosilna goriva kada se „moraju baviti sopstvenim razvojem i iskorenjivanjem siromaštva“.

Države su se na kraju dogovorile da formulacija bude „postepeno smanjenje“, umesto „postepeno ukidanje“ uglja, dok su neki bili razočarani takvim razvojem događaja.

Predsednik samita COP26 Alok Šarma rekao je da mu je „veoma žao“ zbog toga kako se sve odigralo.

Bio je na ivici suza kada je delegatima objašnjavao da je od vitalnog značaja zadržati sporazum u cjelini.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao je da se nada da će svijet „gledati na samit u Glazgov kao na početak kraja klimatskih promjena“, obećavajući da će „nastaviti da radi neumorno ka tom cilju“.

„Ima još mnogo posla narednih godina. Ali današnji sporazum je veliki korak unapred i, što je najvažnije, prvi put imamo međunarodni sporazum za umanjenje korišćenja uglja i putokaz za ograničenje globalnog zagrijavanja na 1.5 stepen“, dodao je.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je rekao: „Naša planeta je ugrožena i visi o koncu. I dalje kucamo na vrata klimatske katastrofe. Vreme je da oglasimo alarm za uzbunu – ili ćemo imati nula šanse da dostignemo nula ukupnih emisija štetnih gasova“.

Sporazumom su se države obavezale i da će ispuniti obećanje za sledeću godinu i u velikoj mjeri ukinu korišćenje uglja kako bi cilj od 1.5 stepen bilo moguće dostići.

Ako se trenutna obećanja ispune, to će biti dovoljno za ograničenje od samo 2.4 stepena.

Ako se globalna temperatura uveća za više od 1.5 stepen, naučnici kažu da će se planeta suočiti sa velikim posledicama i da će još milioni ljudi biti izloženi ekstremnim temperaturama.

Švajcarska ministarka zaštite životne sredine Simoneta Somaruga je rekla: „Želimo da izrazimo duboko razočarenje jer je jezik oko kog smo se dogovorili, a tiče se uglja i subvencija za fosilno gorivo, dodatno ublažen u netransparentnom procesu. To nas neće dovesti bliže cilju od 1.5 stepen, već će dodatno otežati postizanje“.

Uprkos ublažavanju jezika u dijelu oko uglja, neki analitičari će i dalje videti pobedu u konačnom sporazumu, ističući da je ovo prvi put da se ugalj eksplicitno pominje u dokumentu Ujedinjenih Nacija ove vrste.

Ugalj čini oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida svake godine, zbog čega je ključan u poduhvatu održavanja rasta temperature na 1.5 odsto.

Taj cilj je dio Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji je većina država potpisala – a da bi bio postignut, neophodno je smanjenje globalnih emisija za 45 odsto do 2030. godine, do 2050. cilj je da se dostigne nula.

„Promjenili su riječ ali ne mogu da promjene signal koji stiže sa ovog samita, a to je da se era uglja završava“, rekla je međunarodna izvršna direktorka Grinpisa Dženifer Morgan.

Najžešće kritike dolaze od organizacija za zaštitu životne sredine.

Lars Koh, direktor u organizaciji Ekšnejd Internašnl (ActionAidInternational) da je razočaravajuće to što se pominje samo ugalj.

„Time je učinjena usluga bogatim zemljama koje zagađuju više od vijeka da nastave proizvodnju nafte i gasa“, rekao je.

Sara Šo, iz organizacije Prijatelji Zemlje, kaže da je rezultat „ništa manje, nego skandalozan“.

„Samo izgovaranje reči 1.5 stepen je beznačajno ako sporazum ne sadrži ono čime to može da se postigne. COP26 će ostati upamćen kao izdaja globalnih južnih zemalja.“

Novac koji su bogatije zemlje obećale siromašnijim za borbu protiv klimatskih promjena često je bio kamen spoticanja tokom konferencije.

Razvijene zemlje su se 2009. godine obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju do 2020, ali taj cilj nije ispunjen.

Sredstva su namijenjena zemljama u razvoju kako bi se prilagodile uticaju klime i čistoj energiji. Kako bi umirio delegate, Šarma je rekao da će oko 500 milijardi biti prikupljeno do 2025.

Ali zemlje u razvoju su tokom samita pozivale da se odšteta plati po principu „gubici i štete“ – ideji da bogatije zemlje treba da kompenzuju siromašnije zbog uticaja na klimatske promjene na koje one ne mogu da se prilagode.

To je bilo jedno od najvećih razočarenja za veliki broj delegacija. Ali nekoliko tih zemalje je podržalo sporazum na bazi toga da će razgovori o gubicima i šteti biti nastavljeni.