Vakcinisani, a ipak se zaraze koronavirusom – stručnjaci kažu da ih takvi slučajevi „proboja“ virusa SARS-CoV-2 ne iznenađuju.

Poslednjih nedelja sve češće čujemo o slučajevima proboja virusa – neki među njima razviju simptome kovida, ali većinom blage.

Institut Roberta Koha (RKI) u Nemačkoj je od početka vakcinacije u februaru zabeležio više od 117 hiljada slučajeva proboja virusa, odnosno zaraze sa simptomima.

Stručnjaci to ni u kom slučaju ne objašnjavaju manjkom eefikasnosti vakcine, koja i dalje dobro štiti od teških simptoma makar bile potrebne i buster doze za održanje takvog nivoa zaštite.

„Morate da znate da zaštita od infekcije šest meseci od vakcine više nije toliko jaka“, kaže nemački virolog Hendrik Strik.

S njim se slaže i Leif Sander, naučnik s Odeljenja za zarazne bolesti i respiratornu medicinu berlinske bolnice Charite.

Zaštita od teže bolesti

Zaštita je najsnažnija dve nedelje nakon druge doze vakcine, a zatim polako opada, objašnjava Sander. No važno je istaći da je nivo zaštite kod vakcinisanih osoba uvek biti mnogo veća nego kod nevakcinisanih, dodaje.

Naučnu zajednicu takav razvoj događaja nimalo ne iznenađuje. Vodeći nemački virolog Kristian Drosten još u aprilu je rekao da bi vakcinisani ljudi već nakon nekoliko meseci mogli da doprinesu širenju virusa.

A virolog Strik kaže kako je mnogo važnije da osoba bude zaštićena od težih simptoma bolesti, što joj vakcina i omogućuje, nego da bude pošteđena reinfekcije.

Dodaje da oni koji su se vakcinisali obole najčešće razviju blage simptome, a kod nekih vakcinisanim osoba oni u potpunosti izostanu.

Prijenos virusa

I mogućnost prenosa virusa razlikuje se među vakcinisanima i nevakcinisanima.

„Količina virusa u organizmu vakcinisanih smanjuje se mnogo brže, a vakcina zapravo skraćuje razdoblje tokom kog se virus može preneti“, objašnjava Strik.

Proboj virusa može biti opasan kod starijih ljudi čiji je imunološki odgovor slabiji.

Gledajući ukupan broj oboljelih, „samo mali deo hospitaliziranih, onih koji su lečeni na intenzivnoj nezi ili umrlih može pripisati proboju virusa“, rekli su.

Treća doza

U saopštenju Instituta Roberta Koha stoji da je porast broja slučajeva proboja „predvidljiv“ jer se sve više ljudi vakciniše, a restriktivne mere se ublažavaju, što povećava verovatnost da će u kontakt s virusom doći i potpuno vakcinisane osobe.

Sander predlaže da se buster doza ponudi svima, bez obzira na životnu dob, šest meseci nakon vakcinisanja drugom dozom.

Pritom se poziva na iskustvo Izraelaca, koji su se zahvaljujući busterima izvukli iz zadnjeg talasa širenja virusa.

S druge strane Strik nije toliki pobornik treće doze vakcine. Ističe da na globalnom nivou nema dovoljno vakcina te smatra da je važnije da većina zemalja u svetu dobije drugu dozu unego žuriti s trećom u onim bogatima.

Pozivi na dovakcinisanje

U Kaliforniji su, nakon što je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila vakcine, ona postala dostupna za javnost.

Tako su svi stariji od 65 godina koji su već vakcinisani, odnosno osobe koje imaju i neke druge zdravstvene tegobe, pozvani na dovakcinaciju dodatnom buster dozom.

Pojačana doza ovde se sada preporučuje svim odraslim osobama koje rade u okruženju jako izloženom virusu, poput bolnica, škola ili prodavnica.