Izvršna vlast je u prošloj godini pozajmila 1,35 milijardi eura, dok je deficit budžeta iznosio 329 miliona eura, pokazuju podaci iz završnog računa budžeta za 2020. godinu koji je juče usvojen na sjednici. Tokom prošle godine Vladu su vodili Duško Marković, do 4. decembra, i Zdravko Krivokapić od 4. decembra.

Od 1,35 milijardi eura, nova vlada je pozajmila 700 miliona putem emitovanja obveznica, dok je do tada pozajmljeno 650 miliona eura. Za pozajmice je zaduženo Ministarstvo finansija na čijem čelu su lani bili Darko Radunović i od 4. decembra Milojko Spajić.

U prošloj godini su primici iznosili tri milijarde eura, dok su izdaci bili 2,73 milijarde. Nedostajuća sredstva u budžetu su bila 1,374 milijarde eura, koja su finansirana sa 1,35 miliona iz pozajmica, a ostatak od prodaje imovine i promjena obaveza iz prethodnog perioda.

Tekući prihodi su iznosili 1,573 milijardi, primici od prodaje imovine 8,54 miliona, od otplate kredita 7,4 miliona, donacija i transfera 57,9 miliona, a od zajmova 1,352 milijarde eura.

Prihodi od poreza su lani iznosili 966,1 milion, a od doprinosa 531 milion eura.

Kada su u pitanju izdaci, oni su iznosili 2,73 milijarde eura. Tekući budžet je iznosio 1,09 milijardi, rashodi su bili 973,8 miliona, budžetska rezerva 116,4 miliona… Tekuća budžetska potrošnja je bila 1,8 miliona, dok je kapitalni budžet iznosio 272,4 miliona.

Na otplatu duga lani je potrošeno 665,8 miliona eura, za bruto zarade 499 miliona eura, od čega se na neto zarade odnosi 298 miliona.

Za energiju i gorivo je utrošeno po osam miliona eura, službena putovanja 2,4 miliona, komunikacioneusluge pet miliona, bankarske usluge 17 miliona, konsultantske usluge 36 miliona.

Na kamate je lani potrošeno čak 111 miliona eura, što je za 18 miliona eura više od plana za prošlu godinu.

Za rentu je Vlada lani dala 11,4 miliona, za subvencije 36,3 miliona, po osnovu ugovora o djelu 12,2 miliona,

Za prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja je izdvojeno 428 milionaeura, zdravstvenu zaštitu 165 miliona.

Vlada je, u okviru paketa mjera podrške privredi za drugi kvartal obezbijedila kreditnu podršku mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP), kako bi se poveća la likvi dnost privrede i smanjio negativni uticaj kovida-19 na ekonomiju. Druga faza ove podrške, vrijedna 40 miliona eura, realizuje se kroz aranžman između Vlade i Razvojne banke Savjeta Evrope (CEB), a u cilju obezbjeđenja sredstava za kreditiranje privrede pod povoljnijim uslovima.

Sredstva će se plasirati posredstvom komercijalnih banaka. Nakon realizacije ove tranše od 40 miliona eura postoji mogućnost obezbjeđivanja dodatnih 30 miliona podrške saopštili su iz Ministarstva ekonomskog razvoja (MER).