Tim međunarodnih naučnika zabrinut je da bi rezidualna anksioznost zbog koronavirusa neke ljude mogla navesti na razvijanje kompulzivnih higijenskih navika, čime bi se usporila njihova ponovna integracija u spoljni svijet.

Takozvani sindrom COVID-19 anksiozonosti prvi su predstavili javnosti profesori Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston i Marcantonio Spada sa Londonskog univerziteta South Bank, koji su primjetili da ljudi razvijaju određeni skup osobina kao odgovor na koronavirus.

Sindrom anksioznosti karakterišu opsesivna provjera simptoma koronavirusa, izbjegavanje javnih mjesta i opsesivno čišćenje.

Ta tri faktora zajedno sačinjavaju obrazac „neprilagođenih ponašanja“, usvojen kada je pandemija počela 2020. godine.

Istraživači su zabrinuti da se konstantna briga i izbjegavanje zaraze – uključujući nespremnost da se vozite javnim prevozom ili prekomjerno čišćenje svog doma – neće lako smiriti, uprkos tome što situacija sa koronavirusom u datom društvu može biti pod kontrolom.

Profesor Spada očekuje da će se pojaviti pojedinci koji izbjegavaju ponovno angažovanje i neprestano brinu o virusu u mjesecima koji dolaze, bez obzira da li su vakcinisani ili ne.

„Strah je normalan. Ti i ja treba da se bojimo virusa jer je opasan. Međutim, razlika u pogledu razvijanja psihopatološkog odgovora je u tome da li ćete se ponašati na pretjerano bezbjedne načine koji vas zaključavaju u strah “, rekao je Spada.