U skladu sa EU ciljevima smanjenja štetnih emisija, u nastojanju da se oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva i negativnih uticaja na životnu sredinu – Crna Gora planira da preduzme niz koraka koji su u skladu sa ovim konceptom. Tim povodom, održan je konsultativni sastanak vezan za proces pripreme projekta Podrška primjeni paradigme ka niskoakarbonskom saobraćaju u Crnoj Gori  – kojim se planira konkurisati za sredstva Zelenog klimatskog fonda (GCF).

 
Tokom sastanka, Ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore, Mladen Bojanić istakao je da je ministarstvo zainteresovano za inicijativu UNDP-a i projekat koji je u pripremi a kojim kojim bi se omogućila sveobuhvatna promjena paradigme u sektoru saobraćaja odnosno prevoz putnika u Crnoj Gori. 

,,Ovaj projekat je u skladu sa ciljem Zelenog klimatskog fonda koji se odnosi na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Projekat je usmjeren na promjenu paradigme ka održivom, socijalno inkluzivnom sistemu saobraćaja, usmjeravajući državu ka cilju koji se ogleda u smanjenju rastućeg udjela drumskog saobraćaja u ukupnim nacionalnim emisijama gasova. Postizanje ovog cilja se planira kroz dvije komponente. Prva komponenta se fokusira na javni prevoz i unapređenje usluga kroz socijalno inkluzivan integrisani sistem kojim upravljaju nadležni organi javne uprave i privatni pružaoci usluga, kroz akcije za poboljšanje kvaliteta javnog prevoza i podršku promjeni kulturološke percepcije javnog prevoza i održivu mobilnost uopšte. Druga komponenta fokusira se na vozni park u državi, dajući zamajac prelasku na pametnu e-mobilnost kroz strukturne promjene i djelovanje na tržištu vozila. Strukturnim promjenama će se osnažiti Vlada i lokalne samouprave – nadogradnjom institucionalnih kapaciteta i reformom regulative koja će usmjeravati proces tranzicije, implementacijom nacionalne strategije e-mobilnosti.’’ kazao je Bojanić.

Govoreći o preporukama Zelenog klimatskog fonda, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Daniela Gašparikova,  istakla je da je ključna preporuka tog Fonda – povećanje nivoa ambicioznosti predloženog projekta u smislu postizanja transformacije u cilju smanjenje emisija GHG u sektoru transporta.

,,Upravo će taj stepen ambicioznosti i dokaza koji potvrđuju snažnu želju zemlje da visoko postavljene ciljeve i ostvari – poslužiti kao lakmus papir za dobijanje pozitivnog mišljenja, odnosno odobrenje projekta. Stoga bih s vama podijelila dvije važne preporuke. Budite ambiciozni i postavite visoke ciljeve.  Istovremeno, ti ciljevi se moraju zasnivati na konkrenim prioritetima za period od narednih 5-7 godina. Takođe, neophodno je obezbijediti i raznovrsne izvore finansiranja – od domaćih i stranih fondova, kao i većih zelenih ulaganja od strane privatnog sektora. U tom smislu, a budući da Crne Gora spada u kategoriju zemalja sa višim srednjim dohotkom,  grant GCF-a će biti samo jedan dodatni doprinos. Istakla bih da ove aktivnosti niko ne može sprovesti samostalno. GCF je konkretno zainteresovan za unapređenje zelenih investicija kada je u pitanju javni sektor, ali i kada je u pitanju stvaranje povoljnog okruženja koje će dati podsticaj za ulaganja privatnog sektora. Stoga bi u svom opsegu, ovaj projekat trebalo da obuhvati i Vladin doprinos i budući doprinos privatnog sektora. UNDP je posvećen podsticanju ovog procesa, stvaranju platforme za njegovu realizaciju, i podržaće izradu Fizibiliti studije i straživanja koji treba da pruže potrebni nivo dokaza i podrže ovaj projekat, odnosno održe stepen povjerenja prvo vas a onda i GCF-a, da je nivo ambicije postignut’’, zaključila je Gašparikova. 

Crnogorski sektor transporta trenutno je odgovoran za 20% emisija gasova sa efektom staklene bašte i nudi velike mogućnosti za značajno smanjenje CO2 u saobraćaju. Da bi smanjila emisije u transportnom sektoru, Crna Gora treba da podstakne tranziciju ka načinima transporta sa nultom i niskom emisijom, poveća upotrebu čistijih goriva i energetsku efikasnost u saobraćaju.

Cilj projekta koji je u pripremi, je smanjenje udjela drumskog saobraćaja u ukupnim nacionalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što će se postići stvaranjem održivog, inkluzivnog sistema saobraćaja uz dostizanje uravnotežene zastupljenosti javnog prevoza i prevoza putničkim automobilima i širu upotrebu električnih i hibridnih vozila. Za Crnu Goru imperativ je energetski efikasan saobraćaj sa što manjim udjelom privatnih, putničkih automobila u ukupnom voznom parku države. Reforma ovog sektora je započeta ali je neophodan dodatni podsticaj kako bi se postigli željeni dugoročni efekti. 
Aktivnosti na pripremi projekta u skladu su sa trenutnim naporima Vlade Crne Gore da svoj regulatorni okvir harmonizuje s pravnom tekovinom EU u oblastima energetike i saobraćaja. Javni prevoz je resurs koji se mora razvijati, zato je previđeno da se projektom  podrži izrada Nacionalne strategije e-mobilnosti i Eko-fond u ispunjavanju mandata te institucije koji se odnosi na finansijsku podršku  inicijativa iz domena klimatskih promjena i zaštite životne sredine, sa fokusom na promovisanje održivih transportnih rješenja i e-mobilnost.