Članstvo u EU je put od kojeg Crna Gora ne smije odustati imajući u vidu podršku i očekivanja građana od ovog procesa, poručeno je na panel debati #PrEUređenje društva – naša evropska priča, koju su, u susret Danu Evrope, organizovali Generalni sekretarijat Vlade i Kancelarija za evropske integracije.

Da li je i koliko crnogorsko društvo, od početka pristupnih pregovora do danas, u vrijednosnom smislu, standardima i kvalitetom života bliže EU, na panel debati su ocijenili predstavnici Vlade i Skupštine, nevladinog sektora, poslovne zajednice i sindikata.

Glavna pregovaračica, Zorka Kordić, istakla je da je evropska integracija proces unapređenja društva, odnosno njegovog preuređenja na bolje. “Vjerujem da svakim danom, svi nosioci društva, svako sa svoje strane, doprinose procesu”.

Ona je kazala da su ostvareni značajni napori u svim oblastima, te da je od vremenske perspektive članstva mnogo bitnija njegova transformativna moć i ono što gradimo u okviru njega.

Glavna pregovaračica je poručila da se kontinuirano ostvaruje napredak u svim oblastima, te da se svakim danom unapređuje kvalitet života građana što je kljuni cilj evropske integracije.

Istakla je da, osim fokusa na ključnim reformama u vladavini prava i svim sektorskim politikama, prekretnica u procesu pregovora treba da bude ulaganje u ljude koji nose proces integracije, u njihove vještine i kapacitete, kako bismo zajedničkim snagama došli do istinskog preuređenja društva i evropske budućnosti koju žele naši građani.

Član Odbora za evropske integracije, Branko Radulović, je ukazao na važnost ravnopravnog učešća Vlade, Parlamenta i nevladinog sektora u procesu pristupanja EU, kao i na potrebu da se svi segmenti društva saglase i naprave zajedničku energiju.

“EU nam je sve dalja i dalja i njena empatija je odsutna”. Ipak , nema nam drugog puta bez EU” poručio je Radulović.

Govoreći o tužilačkim zakonima, on je ukazao na potrebu dubokog preispitivanja rada policije, sudstva i tužilaštva, kako bi se iskorijenli organizovani kriminal i korupcija i kako bi dobili profesionalce u institucijama.

Član Odbora za evropske integracije, Predrag Sekulić, je poručio je da je Parlament važan za stvaranje dobre atmosfere u društvu i ukazao na dobru saradnju sa europoslanicima.

Istakao je da je usvajanje demokratskih tekovina jednako važno kao i usvajanje evropskih propisa. “Vjerujem da evropski put koji  podržava 75% stanovništva predstavlja zajednički imenitelj svih struktura u društvu oko kojeg možemo svi zajedno da napravimo iskorak”, poručio je Sekulić.

Kada je riječ o tužilačkim zakonima, istakao je da bi se novim izmjenama tih zakona, vratilli korak unazad.

Potpredsjednik Privredne komore Crne Gore, Pavle D. Radovanović, je iznio očekivanje da za crnogorsku privredu neće biti posebnih izazova nakon stupanja u članstvo EU imajući u vidu da crnogorski privrednici posluju u skladu sa EU standardima.

Podsjetio je da su Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i CEFTA sporazumom definisana pravila koja se primjenjuju, kako u zemljama članicama EU, tako i u Crnoj Gori.

Radovanović je istakao da je Privredna komora već 10 godina aktivna u povlačenju EU sredstava, te da su realizovali više od 50 projekata, a da je 19 u procesu realizacije. Na taj način, kako je rekao, dobijamo korisna znanja i dobre prakse, kao i način da povežemo crnogorsku privredu sa partnerima iz inostranstva.

Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Srđa Keković, je istakao da je Unija slobodnih sindikata snažan zagovornik članstva Crne Gore u EU, te da su dali doprinos, kako sindikalnom pluralizmu, tako i brojnim zakonima, kojima su poboljšana određena rješenja.

Istakao je da sprovedene reforme nisu donijele očekivani boljitak za građane.

„Mi se susrećemo sa epidijemijom, neizjesnom ekonomijom, ogromnim dugom, imamo situaciju da nam se odliva radna snaga i moramo nešto brzo odraditi da se to promijeni. Jesam optimista, ali svi društveni akteri moraju biti zajedno“, poručio je Keković.

Izvršna direktorica NVO Centar za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević je istakla da naglašen podjele u društvu udaljavaju Crnu Goru od  najboljih evropskih praksi. “Naše crnogorsko mjerilo se oslikava u iznalaženju saglasnosti oko ključnih pitanja razvoja društva. To treba da bude osnova za ispunjavanje briselskih mjerila i garancija održivosti demokratizacije društva i države”, rekla je Uljarević.

Poručila je da se evropske integracije ne smiju simulirati – „Ti pokušaji simulacije reformi i „varanja Brisela“ predstavljaju neodgovorno poigravanje sa našom budućnošću. Evropska posla su domaća posla, društvo preuređujemo mi, a ne Brisel i zato nam treba nam treba konsenzus oko toga kakvu državu želimo„ kazala je ona.

Uljarević je istakla da, osim malog napretka u  tehničko- zakonodavnom smislu, Crna Gora nije iskoristila progresivnu i tansformativnu moć evropskih integracija za mijenjanje društva na bolje.