Centar za građansko obrazovanje (CGO) ocjenuje da je nova konstelacija odnosa u Skupštini Crne Gore učinila dinamičnijim institut premijerskog sata koji je trajao pet dana, sa 114 poslaničkih pitanja upućenih premijeru i članovima Vlade. Premijer Zdravko Krivokapić je odgovarao na devet pitanja, jer su svi poslanički klubovi iskoristili priliku da mu postave pitanje. Od članova Vlade najviše pitanja dobio je ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, a najmanje ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija, Tamara Srzentić.

Od ukupno 105 pitanja koje su poslanici i poslanice uputili potpredsedniku Vlade i ministrima, najveći broj se odnosio na oblasti koje pokriva ministar finansija i socijalnog staranja, pa je tako Spajić odgovarao na 21 pitanje. Pitanja su uglavnom bila vezana za proces donošenja budžeta, detalje oko zaduživanja putem emisije obveznica i privremeno finansiranje. Prati ga ministarka zdravlja, Jelena Borovinić Bojović, koja je odgovarala na 13 poslaničkih pitanja, dominantno oko epidemiološke situacije u državi i dinamike vakcinacije. Ministru kapitalnih investicija, Mladenu Bojaniću, postavljeno je 12 pitanja koja su se većinom odnosila na aktuelne projekte istraživanje nafte i gasa, autoputa i osnivanja nove državne avio kompanije. Vesni Bratić, ministarki prosvjete, nauke, kulture i sporta, poslanici su uputili 10 pitanja a najviše je bilo interesovanja za poziciju i dalju sudbinu Fakulteta za crnogorski jezik i književnost. Za ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava, Vladimira Leposavića, poslanici su imali devet pitanja koja su se prevashodno ticala najavljenih izmjena tužilačkih zakon i stava Venecijanske komisije, kao i borbe protiv korupcije i organizovanog kirminala. Ipak, ovaj premijerski sat će ostati upamćen i po njegovom odgovoru na pitanje o odnosu prema genocidu u Srebrenici i žrtvama tog genocida koji je izazvao snažnu osudu značajnog dijela domaće i međunarodne javnosti, a zbog čega je i CGO tražio njegovu odgovornost.

Neznatno više pitanja došlo je iz redova opozicije (56) u odnosu na poslanike i poslanice vladajuće koalicije (49). Kada se te brojke gledaju kroz poslaničke klubove, najviše pitanja došlo je iz najbrojnijeg poslaničkog kluba koji čine Demokratska partija socijalista (DPS) i Liberalna partija (LP) a koji su potpredsjedniku Vlade i ministrima uputili 40 pitanja, pa slijedi klub Demokratskog fronta sa 17, odnosno klub Demokrata i DEMOS-a sa 13 poslaničkih pitanja. Na ovo se dodaje i po jedno pitanje upućeno premijeru.

– Generalno gledajući, najzastupljenije teme su bile vezane za ekonomiju i investicije, zatim za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog krimina, zdravstvo i opšte stanje u društvu, a identitetska i religijska pitanja su interesovala poslanike i poslanice više nego proces pregovora sa EU ili perspektive mladih, saopšteno je iz Centra za građansko obrazovanje.