Zakonom o socijalnoj i dječjoj zaštiti propisano je polugodišnje usklađivanje iznosa socijalnih davanja, u januaru i julu, ali ove godine to nije rađeno jer je crnogorska ekonomija u minusu. S druge strane, osnovne životne namirnice i ostale potrepštine poskupile su i do 30 odsto, a primanja za najugroženije građane nisu rasla iako se radi o minornim iznosima nedovoljnim da se njima i mjesečne dažbine plate.

Kako su kazali iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja, visina naknada se usklađuje sa kretanjem troškova života i prosječne zarade zaposlenih na osnovu statističkih podataka za prethodno polugodište, u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada.

Izuzetno, ako bi procenat koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada doveo do negativnog usklađivanja, materijalna davanja se ne usklađuju. Imajući u vidu da podaci MONSTAT-a ukazuju na procenat negativnog usklađivanja od minus 0,20 odsto, nema zakonskog osnova za donošenje nove odluke o usklađivanju visine osnova za ostvarivanje prava na materijalno obezbjeđenje i visine materijalnih davanja iz socijalne i dječje zaštite tvrde u ministarstvu.

Borba za egzistenciju

Direktorica Banke hrane Marina Medojevićistakla je da je pandemija donijela brojne probleme, a jedan od njih je i borba za egzistenciju.

“Ni prije korone ništa značajno nije urađeno za siromašne i ta nebriga se nastavila i tokom korona godine. Pomenuću da je svega sedam eura povećana socijalna pomoć za jedanaest godina, koliko aktivno pratim socijalnu politiku. Ljudi su se do pojave korone samoorganizovali i snalazili da prežive, a sada im te mogućnosti nisu dostupne. Tražili su posao, pozajmljivali novac za kiriju, kupovali na recku, odlagali plaćanje režija da bi došlo do opomena pred isključenje ili su se isključenja već desila”, navodi Medojevićeva.

Ističe da dosadašnji paket mjera koje je Vlada donijela nije omogućio mnogima koji su bez ikakvih prihoda ili imaju veoma niska primanja da ostvare pravo ni na tu jednokratnu pomoć.

“Među onima koji su uskraćeni za pomoć države su oni koji su nezaposleni, a koji se ne javljaju na 333 jer im je ponuđena takva opcija od strane te ustanove. Prihvatili su je jer su izgubili povjerenje da će im biti pružena šansa za posao. Pomoć nisu dobili ni oni koji primaju samo 68 eura tuđe njege i pomoći mjesečno”, poručila je Medojevićeva.